Пад куповине некретнина

Грађанима у Србији, који су решили да купе стан, пад цена некретнина у свету и до 40 одсто не значи ништа. Иако им је потребно и по неколико месеци да пронађу одговарајући простор, и банку која би им одобрила кредит, принуђени су да одустану од куповине стана.

Банкари кажу да је у првих десет дана октобра интересовање за стамбене кредите опало за 20 одсто и да се купци само распитују и чекају смањење камата.

Дејан Тешић из  "Banka Inteza" каже да је тренутни ниво камата доста висок.

"Он је узоркован свим поремећајима на светском тржишту. За очекивање је да оног тренутка када се криза санира, а сада је тешко говорити да ли ће то бити за три месеца, шест или годину дана, камате оду наниже", каже Тешић.

Цене станова у Београду вртоглаво расту. Тако на пример они који су купили стан пре годину дана сада могу да га продају по двоструко висој цени. Квадрат стана у центру Београда кошта чак 4. 000 евра, у ширем центру 2.000, а на периферији око 1.000 евра.

Александра Кон, из агенције за некретнине, каже да недостаје око 60.000 станова да би се задовољиле потребе града.

"У исто време свега 20.000 људи је кредитно способно. Дакле решење овог проблема би било у доласку великих инвестиција из иностранства које ће подићи велики број станова и разбити монопол који влада на овом тржишту" објашњава Кон.

За разлику од Београда, цене некретнина у унутрашњости спорије расту, али се и тамо осећају последице. У Новом Саду, на пример, цена новоградње достигла је 2.200 евра, у Крагујевцу око 1.300, Нишу до 1.100 евра.

И у Хрватској је последњих дана опала продаја станова. Неке агенције за некретнине спас траже у маркетиншким триковима, па тако уз купљени стан поклањају телевизор или чак аутомобил.

Познаваоци прилика на тржишту некретнина сматрају да је У Србији неопходно оснивање инвестиционих фондова за некретнине, али и могућност куповине стана на лизинг. Смањењење цена градског грађевинског земљишта, ипак је први услов за јефтиније квадрате стана у Србији.