ФБИ користи српски софтвер

Марко Чадеж истиче да се Србија на мапи информационо комуникационе технологије (ИКТ) по извештају Светског економског форума налази на 77. месту од 143 државе по коришћењу и образовању радне снаге, по доступности ИКТ инфраструктуре и садржаја на још бољој 42. позицији, а по вештинама које су потребне за коришћење нових технологија на 55. месту.

Међутим, оно што квари рејтинг, рекао је, јесте недигитализована државна управа, јер по степену коришћења ИКТ у државној управи Србија заузима тек 111. место, а по употреби у пословању још је на нижој, 126.позицији.

Чадеж је, отварајући скуп посвећен светском извештају о развоју 2016. дигиталне дивидене Светске економске банке, казао да је неспоран значај дигиталне економије и за грађане, привреду и државу, јер отвара нова радна места заснована на високој технолигији, знању и разгранатој инфраструктури.

"Она генерише нова радна места, што је важно за Србију која болује од незапослености", поручио је.

Чадеж је истакао да је решење за поправљање ситуације у ИКТ области развој е-управе, чему се српска влада озбиљно посветила.

Председник ПКС-а је навео да су српске фирме развиле решења, на пример, из области дигиталне медиције, у грађевинској индустрији, која се користе широм света, а и да "свет игра наше игрице".

Исто тако подсетио је да је развојни центар Мајкрософта у Србији, што је једно од три локације у свету.

То су, према његовим речима, све докази способности ИКТ сектора у Србији.

Истакао је да ПКС тежи да ојача своје капацитете у овој области и ради са аустријским партнерима који су свој сервис електронских услуга усавршили.

Директор Дирекције за еУправу при Министарству државне управе и локалне самоуправе Душан Стојановић каже да је седам српских стручњака радило на изради софтвера за ФБИ који препознаје отиске прстију.

Он је рекао да и Влада Србије ради на увођењу дигитализације и електронских сервиса, и у том смислу је окренута и према грађанима и привреди.

"Окренути смо и ка унутрашњем уређењу државе, што се види и кроз друге процесе који нису само везани за електронску управу", рекао је он и додао да је важно бавити се дигитализацијом пословних процеса.

"Већ сада можемо да дигитализујемо сваки процес који постоји и има смисла" рекао је Стојановић.  

Светска банка ће помоћи Србији да напредује уз нове технологије

Шеф канцеларије Светске банке у Београду Тони Верхеијен каже да је та институција спремна да помогне Србији како би у наредних четири до пет година имала више користи од примене нових технологија, али и да би земља са економије коју покреће државни сектор прешла на ону коју покреће приватни сектор.

Тони Верхеијен је на презентацији студије Светске банке под називом "Светски извештај о развоју 2016: Дигиталне дивиденде", приметио да се показало да земље које више улажу у дигиталне технологије остварују већи раст, док оне које то не чине немају такав успех.

"Желимо да помогнемо Србији да пређе са економије коју покреће државни сектор на ону коју покрећу приватни сектори иновације. Желимо да видимо шта је то што заједнички може да се уради у четири до пет година, како би Србија имала више користи од примене нових технологија", рекао је Верхеијен.

Додаје да је овај извештај сјајна прилика да се та порука пренесе као увод за нову владу.

Приметио је да се повећава број корисника дигиталних технологија, што доноси веће шансе, а сведоци смо, навео је, да многи немају могућност да приступе новим технологијама нити да их користе.

"Запањујуће је колико људи нема приступ технологијама. Тај јаз ће се само повећавати уколико буде порастао број људи који нису прикључени на мреже. Извештај ће показати мере и политике које су неопходне да се дигитални јаз премости", истакао је Верхеијен.

Уверен је, каже, да је потребно више улагања у инфраструктуру и промовисања јавно-приватног партнерства.

"То је порука посебно важна за овај део света у којем се јавно-приватна партнерства са тешкоћом заснивају и где има отпора више него у другим деловима света", приметио је шеф Светске банке у Србији.

Извештај је такође, како је навео, показао да улагање у телекомуникације и либерализација тржишта нису довољни, те да државе морају да наставе да унапређују образовање.

Верхеијен је похвалио Србију за улагање у стратегију е-владе која је један од предуслова за ширу употребу нових технологија.

У том смислу, као добар пример, навео је увођење могућности онлајн регистрације новорођених беба, што је, према његовим речима, пројекат који ће смањити трошкове и време које родитељи треба да проведу по шалтерима покушавајући да пријаве своје дете. Сада ће то моћи да ураде из својих домова.

Добар пример су, додао је, и електронске грађевинске дозволе.

"Србија је направила корак напред, желимо још већи напредак. Видимо ефекте електронских услуга у стварном животу, али остаје отворено зашто само рођење деце и грађевинске дозволе. Зашто људи не могу да своје пензије решавају онлајн, него морају да иду од шалтера до шалтера како би решили свој статус", навео је Верхеијен.

Истиче и да брже напредовање у овој области спречава и чињеница да је шира примена у државном сектору тренутно онемогућена недовољно интегрисаним системима здравства, просвете, итд.

"Зато држава не може да донесе интегрисана решења. У Азији неке земље чине кораке у том правцу, а зашто Србија не би могла да да грађанима њене услоге буду доступније путем технологија", запитао је Верхеијен.