Фискални савет: Суфицит буџета у јануару очекиван и привремен

У новом извештају тог независног тела о фискалним кретањима у Србији, наведено је да је према прелиминарним подацима суфицит буџета, без трошкова за пројектне зајмове, у јануару износио 33 милијарде динара, што је за око 20 милијарди динара више него у истом месецу прошле године.

"Уз привремено повећање прихода од акциза, и ове године у јануару бележимо једнократно повећање непореских прихода, као што је прошлог јануара Телеком уплатио у буџет 7,6 милијарди динара.

Пребацивањем прихода од продаје фреквенција мобилним оператерима од 12,7 милијарди динара у новембру 2015. за ову годину, остварен је непланиран и привремени раст непореских прихода за око пет милијарди динара", објаснио је Фискални савет.

Истакнуто је и да је део уштеда у буџету у јануару постигнут на рачун неочекивано великог трансфера средстава ПИО фонду у децембру, што је имало за резултат суфицит тог фонда у 2015. од преко четири милијарде динара.

"Ова средства су по свему судећи већ потрошена за исплату пензија, јер су у истој мери умањени јануарски републички трансфери. Пребацивање расхода Републике из месеца у месец неће имати утицај на укупан дефицит опште државе у 2016. години, односно остварене уштеде у буџету Републике 'појешће' већи дефицит ПИО фонда. Кад се све узме у обзир, велики јануарски вишак на нивоу Републике заправо био је очекиван, и свакако је привремен", сматра Фискални савет.

У децембру прошле године, како је наведено у извештају Савета, расходи буџета су повећани јер је држава преузела дуг Србијагаса према НИС-у од 23,4 милијарди, затим обавеза према војним пензионерима од 10 милијарди и исплаћене су првобитно лоше планиране субвенција у пољопривреди од 9,6 миларди динара.

"Премда је укључивање тих обавеза у јавни дуг Републике Србије једнократни трошак државе у 2015. години, напомињемо да су овакви буџетски расходи пре правило него изузетак, и заправо представљају хронични проблем домаћих јавних финансија", упозорио је Савет и додао да ће се нешто слично највероватније поновити и у 2016. кад на наплату доспева гарантовани дуг РТБ Бор и најављено преузимање дуга Петрохемије према НИС-у.

Савет је проценио да је фискални дефицит у 2015. од 3,7 одсто БДП-а за Србију и даље превисок и не обара јавни дуг у односу на БДП, што је основни циљ започете фискалне консолидације.

"Држава је привремено 'уштедела' и тако што није доследно спроводила планиране политике (рационализација броја запослених, завршетак приватизације, јавне инвестиције), што није никакав успех већ одлагање трошкова за следећу годину", истакнуто је у извештају Савета.

Указано је да је трајно смањење фискалног дефицита у 2015. године, када се уклони дејство једнократних чинилаца, износило око 2,4 процентна поена БДП-а, тако да је стварни дефицит с којим се улази у 2016. и наставак фискалне консолидације заправо око 4,2 одсто БДП-а.

"Иза овог резултата у највећој мери стоји умањење плата у јавном сектору и пензија које је донело трајне уштеде од око 1,4 процентна поена БДП-а, а преостале, сматрамо одрживе, уштеде од око један проценти поен БДП-а омогућила је боља наплата пореских прихода", пише у извештају.

Спровођење важних структурних реформи у 2015. години, према оцени Савета, није текло по плану, а како оне представљају темељ за наставак консолидације јавних финансија, упозорено је да постигнути фискални резултати нису сасвим одрживи.

Пре свега, како је наведено, рационализација броја запослених у сектору опште државе ни изблиза није спроведена по плану у 2015, а у следеће две године требало би да омогући највеће умањење дефицита.

Савет је указао да се, иако су за почетак 2016. (јануар и фебруар) била најављена масовна отпуштања, рокови поново одлажу - што потврђује претходне оцене да се планиране уштеде од ове мере извесно неће ни остварити.

"Није начињен велики помак ни у предвиђеним реформама у јавним предузећима, у 2015. Организационе промене у Железницама и донекле у ЕПС-у нису довољне да се реше суштински проблеми у овим предузећима и отклоне извори њиховог лошег пословања - вишак запослених, цене испод тржишних, слаба наплативост, технички губици", навео је Савет.

Додаје се да "позитивну промену представља напокон започето решавање статуса предузећа у приватизацији, али за најпроблематичнија од њих (РТБ Бор, Ресавица, Петрохемија, Галеника, Симпо) још увек се не назире трајно решење".

"Последично, није ни отклоњена опасност од појаве нових буџетских трошкова по основу губитака јавних и државних предузећа, који су у великој мери осудили на неуспех претходне покушаје фискалне консолидације", сматра Фискални савет.