Инвестициони фондови на губитку

У ситуацији када могу добити тек нешто више од половине уложеног, новац из фондова повлаче углавном фирме којима је сада неопходан.

Грађани су за парама уложеним у фондове више посезали у првој половини године.

У фондовима успехом сматрају то што је, при паду берзанског индекса, у последњих годину дана чак за 60 одсто, инвестициона јединица имала трећину тог пада.

Економисти кажу да је таква врста инвестирања дугорочна игра, чији се резултати могу вредновати тек после, бар трогодишњег обрта уложеног новца.

У овом тренутку, нико са сигурношћу не може да прогнозира у ком правцу ће ићи криза светског финансијског тржишта, иако су тренутна кретања позитивна.

У Србији ради петнаестак фондова, а чак 80 одсто њихове имовине концентрисано је у четири највећа. У Хрватској послује стотину фондова који обрћу више од 5 милијарди евра. 

Оснивају се нови фондови 

Почетком године, наши фондови су располагали са 60 милиона евра. У њиховом поседу сада су две трећине те суме.

Вођени правилом да треба куповати када су акције најефтиније, још три нова фонда почињу са радом.

Они који су, почетком прошле године уложили у први инвестициони фонд код нас, имали су у новембру прошле године добит од чак 40 одсто. Данас је инвестициона јединица и тог фонда пала испод почетне вредности.

У пензионе и инвестиционе фондове код нас, новац је уложило око 150 хиљада грађана. Петнаест одсто улагача у инвестиционе фондове су фирме, које су унеле и знатно већи капитал.

За разлику од чланова пензионих фондова, улагачи у инвестиционе фондове новац могу да повуку кад год процене да је то за њих добро.