Економисти: Избори неће зауставити економске реформе

Иван Николић, уредник Макроекономске анализе и трендова (МАТ) оценио је да ванредни парламентарни избори не би требало да утичу на застој у економским реформама, као што је било у ранијим изборним годинама.

Оценио је да се застој може очекивати у законодавној процедури, а како је додао, "извесна је и неизвесност због ишчекивања коалиционог партнера, што може да успори рад појединих министарстава".

"Не верујем да ће доћи до потпуног застоја у реформама, какав је био претходних година", нагласио је Николић.

Сматра да је питање како ће избори, односно нови састав парламента и владе, допринети економији.

"Економски програм је већ дефинисан, имамо аранжман са Међународним монетарним фондом и ту никаквих промена, не може да буде", рекао је Николић и додао да се промене могу пре очекивати у неким другим сегментима власти, што индиректно може утицати и на економију.

Навео је да је већ постављено питање да ли ће, на пример, на време бити уведени платни разреди и додао да ће реформе моћи да се спроведу чак и после избора, ако за то има добре воље.

Економиста Стојан Стаменковић је рекао да се не сећа ниједних избора, а да није дошло до поремећаја привредних токова.

"Не сећам се ниједних избора, да се то није догодило, али можда ће сад бити изузетак", навео је Стаменковић.

Економиста Миладин Ковачевић оценио је да избори не могу имати значајан ефекат на економију и кашњење реформских процеса.

Ковачевић је додао да се једино може очекивати мањи интензитет законодавне активности, због распуштања скупштине, али да се неће стати са другим реформским процесима.