Докле се стигло са Балканским енергетским коридором

Пројекат Балкански коридор далеководима ће Румунију, Србију, Босну и Херцеговину и Црну Гору повезати са Италијом. Црна Гора је одмакла са радовима на подводном каблу испод Јадрана.

Србија је за своју деоницу те преносне мреже од румунског места Решице до Панчева у фази добијања грађевиске дозволе, а почетак градње планиран је на пролеће. За двосмерни гасовод који ће нашу земљу спојити са Софијом ради се пројектна докуметација. Гасовод ће повезати и Бугарску и Грчку.

Професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин каже да је енерергетика свуда инфраструктура што значи да представља претпоставку за функционисање привреде, државе и живот грађана.

"Из тог разлога с обзиром да енергетски ресурси нису равномерно расподељени и да нису идентичне структуре праве се енергетски системи на ширем плану", објашњава Ђуричин.

Корист од енергетских инвестиција је вишеструка, јер активирју и друге привредне гране, а посебно мала и средња предузећа машино и електроградње.

"Ми сви појединачно немамо ту снагу у наступима према трећим тржиштима, као што можемо да радимо заједно. И оно што не треба заборавити такође је приступност европским фондовима када радимо регионалне пројекте је много виша него у супротном", каже Владимир Круљ, економски саветник у Влади Србије.

Светски енергетски гиганти све више инвестирју у наш регион. Због климатских промена, приоритет су заједничка улагања и у пројекте обновљиве енергије.

Гаетано Масара, извршни директор "Џенерал Електрика" за Југоисточну у Европу каже да је неопходно да се у Србији и региону што пре усвоји декрет о обновљивим изворима енергије, јер је потенцијал огроман.

"Ту су и обавезе земеља региона према Европској унији у тој области", каже Гаетано Масара.

Србија је од прошле године потпуно отворила тржиште струје и гаса. То би у наредним годинама морало да донесе већу конкуренцију.