Европи потребан руски гас

Са друге стране, европски званичници сматрају да Европа може да увози гас из новооткривених налазишта у источном Медитерану, као и да су прелиминарне процене капацитета гасних налазишта "обећавајуће" и да постоји очигледан потенцијал.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да је пројекат изградње гасовода Јужни ток обустављен и да није тема преговора, демантујући тако медијске спекулације о могућем обнављању тог пројекта, јавља аустријска новинска агенција АПА.

Бугарски лист Стандард је пре неколико дана известио да је бугарски премијер Бојко Борисов добио сигнал из Русије о обнављању пројекта гасовода "Јужни ток".

Међутим, Борисов је данас изјавио да је "'Јужни ток' историја, а оно што је сада на агенди је центар за дистрибуцију гаса "Балкан".

Представљајући у парламенту у Софији планове новог пројеката за допремање гаса од Русије до Европе, заобилазећи територију Украјине, бугарски премијер је рекао и да би Русија могла пристати на изградњу макар подводног дела обустављеног гасовода "Јужни ток", постављајући две линије.

Свака од тих линија би, према његовим речима, имала капацитет од 10 милијарди кубних метара, и служила би за преусмеравање гаса Европи путем новог гасовода.

Дистрибутивни центар "Балкан" би, поред руског гаса, требало да добија и азербејџански гас из Трансанадолијског гасовода (ТАНАП) који је тренутно у изградњи а, како је навео Борисов, могао би да добија и течни природни гас из терминала у суседној Грчкој, као и мање количине из локалних налазишта у Бугарској и Румунији.

Такође је рекао да ће Бугарска покушати да овај пројекат учини "приоритетом Европске комисије" и да је "веома оптимистичан" у вези са имплементацијом тог пројекта.

Европа нема алтернативу руском гасу 

Председник Удружења за гас Војислав Вулетић оценио је да Европа нема алтернативу руском гасу, а тако ни Србија, те се нада да ће се Европа "опаметити" и замолити Русе да поново оживе "Јужни ток".

У изјави је рекао да су приче о гасоводима ТАП, ТАНАП, "Северни ток", као и све друге, за сада само приче, јер тог гаса нема.

"У овом тренутку и у следећим годинама, не постоји алтернатива руском гасу Европи, а тако и нама", уверен је Вулетић.

Он је, међутим, упозорио да актуелна криза у Украјини није толико опасна, колико би требало да бринемо о снабдевању гасом након 2019. године.

Та ће година, наиме, бити изазовна када је реч о снабдевању Европе гасом преко Украјине.

"Тренутно Украјина транспортује за Европу око 80 милијарди кубних метара гаса, а када то буде престала да ради нећемо га имати ни ми, ни Бугари или Хрвати. Заправо, биће у проблему све земље, које се налазе на транспортном систему преко Украјине", упозорио је Вулетић.

Указао је да план за "Јужни ток" постоји, и да је реч о пројекту који је започет 2006. године, за који је 2013. завршена сва пројектна документације, а чија би градња могла одмах да почне.

Вулетић са жаљењем констатује да је ЕУ, користећи Трећи енергетски пакет, осујетила изградњу овог гасовода, јер су Русе, који би финансирали гасовод, покушали да натерају да омогуће свима да убацују свој гас.

Директор "Србијагаса" Душан Бајатовић је рекао да је пројекат "Јужни ток" мртав и да као такав неће бити грађен, али сматра да ће пре или касније у Србију стићи гас из Русије новом рутом. Бајатовић такође сматра да Србија нема алтернативу за руски гас.

У изјави за ТВ Н1, навео да је Србија у "Јужни ток" уложила 30 милиона евра, а каква ће бити судбина тог новца, према његовим речима, видеће се када буде почео Тесла пројекат.

Бајатовић је, такође, најавио проширење складишта Банатски Двор у наредних годину дана, зарад унапређења стабилности у снабдевању Србије гасом.

Генерални директор руске гасне компаније "Гаспром" Алексеј Милер је изјавио да је Турска избила на друго место одмах иза Немачке, по тражњи руског гаса у 2015. години.

"Турска је рангирана на другом месту, иза Немачке, по обиму тражње руског гаса у 2015. години", рекао је Милер, пренела је руска агенција Тас.

Како је раније саопштено, "Гаспром" је повећао извоз природног гаса у земље које нису чланице Заједнице Независних Држава (ЗНД), а нарочито је порастао обим испорука у Немачку, за 17,1 одсто, на 45,3 милијарде кубних метара у 2015. години, наводи Тас.

Европски комесар за енергетику Марош Шефчович изјавио је раније да Европа може да увози гас из новооткривених налазишта у источном Медитерану, јер европски континент настоји да диверзификује снабдевање и побољша енергетску безбедност, према америчкој агенцији АП.

Како је додао, недавно откривено налазиште Зор, у близини обале Египта, према неким проценама садржи довољно гаса да задовољи годишње енергетске потребе Европе од 400-500 милијарди кубних метара у периоду од осам година.

Европска унија, према његовим речима, доживљава Средоземно море као "капију" за потенцијалне руте снабдевања гасом Европе.