У легалне токове ће бити враћено милијарду евра

Представници Владе Србије, Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) и Савеза за фер конкуренцију представили су програм на Националној конференцији "Сива економија и конкурентност".

Према речима председника УО НАЛЕД-а Владана Атанасијевића, кључне мере ће бити ефикаснији надзор над токовима сиве економије и јачање институција, боља координација инспекција, сарадња, смањење административног и парафискалног оптерећења за привреду и грађане, унапређење система процесуирања кривичних дела, унапређење система фискализације, пореске олакшице за предузетнике, сучељавање са сувишном бирократијом и јачање свести грађана о негативним последицама сиве економије.

Атанасијевић је рекао да на Националном програму радило више од 100 учесника из јавног и приватног сектора, организација цивилног друштва и стручњака, а важним је оценио то што је Влада директно укључила привреду у рад стручне групе.

Према анализама НАЛЕД-а, због сиве економије буџет Србије је сваког дана ускраћен за осам милиона евра, а сваки грађанин је због тога оштећен за једну просечну плату.

Новац који држава губи због сиве економије био би, према њиховој рачуници, довољан да свака општина у Србији добије нови дом здравља (609 милиона евра), да се реконструишу и опреме све опште и специјалне болнице (439 милиона евра), финансирају плате ватрогасаца, полицајаца и лекара (963 милиона евра), а остатком новца да се преполови дефицит буџета.

Председник УО НАЛЕД-а рекао је да су 2016. и 2017. проглашене годинама борбе против сиве економије и да је циљ Србије да сиву зону спусти на ниво на којем је била у 11 земаља средње и источне Европе у тренутку када су приступале ЕУ.

Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Мајкл Кирби истакао је да сива економија онемогућава економски развој Србије и да је национални програм за њено сузбијање прави корак у борби против таквог пословања.

Констатујући да ниједна земља не може да у потпуности елиминише сиву економију, Кирби је додао да је важна борба против ње и честитао премијеру и Влади Србије што су одговорили на захтеве српске пословне заједнице и иностраних инвеститора.

Национални програм за сузбијање сиве економије омогућиће већу сарадњу између инспекцијског надзора и судова у борби против сиве економије, али и охрабрити грађане да се укључе у ту борбу, рекао је Кирби и поручио да ће то помоћи Србији да постане још снажнији кандидат за чланство у Европској унији.

Амбасадор Немачке у Београду Аксел Дитман рекао је да сива економија има негативан ефекат на пословну климу и економски раст земље и да је зато, пре свега, потребно да грађани схвате да и себи и другима штете ако не плате порез.

Дитман је оценио да је економска реформа дефинисана програмом са ММФ-ом наставила борбу против сиве економије, као и да се већ повећава јавни приход по том основу.

Влада је, како је рекао, показала да настоји да смањи удео сиве економије.

"Овај труд ће послати важан сигнал на путу Србије ка ЕУ и страним инвеститорима, послаће поруку о транспарентности, стабилности и владавини права", поручио је Дитман.

ММФ и ЕУ су, подсетио је амбасадор Немачке, побољшале прогнозе раста за Србију за ову годину, а даља борба против избегавања плаћања пореза ће, како сматра Дитман, ојачати овај позитиван тренд.

Амбасадор је подсетио и да је немачка влада сарађивала са Министарством финансија и Пореском управом, те да је за реформу јавне управе у Србији од Немачке стигло 8,2 милиона евра.

Удовички: Расте број пријављених радника

У претходних десет месеци пријављено је скоро 15.000 нерегистрованих запослених, рекла је потпредседница Владе Кори Удовички, која је поручила да је за борбу против сиве економије најважније да друштво промени однос према плаћању пореза.

"Пријављивање радника расте на битно бржи начин него што је било раније", рекла је Удовички и додала да је пријављено 3.000 предузетника више.

Удовички, која је и министарка државне управе и локалне самоуправе, сматра да је то само почетак, те је за наредни период, поред јачања свести и промене односа државе, најавила и рад на подешавању фискалних подстицаја.

"Подстицаји ће изгледати тако да резултат буде да се што мање исплати да избегавамо порез, а да се више исплати да се он плаћа", рекла је Удовички.

Предвиђено је, како каже министарка, да се стимулишу они који редовно плаћају порезе и пријављују раднике. Ипак, то мора, како је истакла, пажљиво да се уради.

"Морамо да заштитимо пореске приходе и да наставимо на путу смањивања буџетског дефицита. Покушавамо да проширимо порески обухват. Овим програмом је идентификовано смањење оптерећења за оне који су већ добре платише, али то мора корак по корак да се ради", рекла је Удовички.

Потпредседница Владе је додала да би повраћај могао да дође у обзир, али тек након периода истрајног придржавања прописа и плаћања пореза.

"Они који се покажу као изузетно добри, биће на некој врсти 'беле листе', како би се видело ко су они привредници који се држе прописа. Они би могли да добију подстицаје", рекла је Удовички.

Министарка је навела да је добијала информације од предузетника који су затварани по недељу дана за пореске прекршаје, који су сматрали да казна није у пропорцији са прекршајем.

"Мора да се подеси однос и да се води рачуна о томе какав је преступ учињен са тим како би требало да се казни. Не може све ни да се пропише. Мора да постоји и здраворазумска процена онога ко ради, али ипак не говорим о великој дискрецији и она је штетна", рекла је Удовички.

Потпредседница Владе рекла је да измене свих пореских закона морају да се ураде и усвоје у наредне две године, до априла 2017. године.

Већ сада се, како је рекла, ради на корекцијама Закона о пореском поступку и пореској администрацији, који се често мора подешавати променама у реалности.

Према њеним речима, анкета коју је спровео УСАИД међу представницима малих и средњих предузећа показала је да је пореска наплата повећана прошле године.

"Да бисмо наставили борбу против сиве економије важан елемент је да се однос грађана, али не само њих, промени према плаћању пореза, као и однос државне управе према грађанима и привредницима, како би се развило партнерство у прикупљању буџетских прихода и усклађивању са законским процесима", поручила је Удовички.

Упитана шта је у том контексту планирано за привреднике који су на листи највећих пореских дужника, која је јавна, министарка је рекла да је то други сет мера.

"Реч је о финансијској дисциплини и смањује се простор и број оних који не плаћају порез. Смањује се и број привредника и износ неплаћеног пореза. Важно је и да мерама не убијемо привредника тиме што сада, када уводимо финансијску дисциплину, тражимо да се уплате сви дугови одједном. Ако погледате податке, ти се бројеви смањују", рекла је Удовички.