Вучић: Сива економија на штету грађана, не само државе

"Суштина је у питању хоћемо ли ми тржишну економију или нећемо", рекао је премијер на представљању Националног програма за сузбијање сиве економије, који је Влада Србије усвојила прошле седмице.

Вучић је приметио да се од 90-тих година сви декларативно залажу за тржишну економију, а да у пракси нико до сада заправо није хтео да поштује принципе тржишног привређивања.

"Хајде да се договоримо: можемо да не плаћамо ништа и да онда ништа и не тражимо од државе, или да плаћамо држави обавезе, а ако неко неће милом, онда законским средствима да га принудимо", рекао је премијер и поновио да је суштина у питању хоћемо ли заиста тржишну економију.

Каже да у уређеним земљама грађане не интересује ко је на власти и да разумеју да морају плаћати обавезе држави да би држава испунила обавезе према народу, према грађанима, у виду финансирања здравства, просвете, социјалних давања.

"Бринемо ли о будућности или не бринемо", објаснио је премијер и додао да се сва та питања своде на једно - да се порез мора плаћати ако хоћемо да држава испуњава своје обавезе.

"Можемо ли ми себе да променимо", упитао је премијер и додао да су у Србији направљене озбиљне промене у инспекцијском надзору, у броју пријавељних радника, што се види по порезима и доприносима, што је, каже, одлично за буџет, затим одређене промене у парафискалним наметима, те у укидању фискалних процедура.

"Нисмо успели да убедимо грађане Србије да је за њих боље и економски здравије да један део људи који учествује у том процесу који производи профит кроз сиву економију ради у складу са законом, нити смо успели да убедимо да је много важније да се плати порез, јер новац иде у школе, болнице, игралишта, позоришта", рекао је премијер.

Према његовим речима, суочавамо се са контрадиркторним приступом.

"Свакога дана када држава каже да жели да наплати порез суочени смо са нападима да држава само узима и напада", приметио је председник владе.

"А колико сутра сви ти увек кажу да држава треба да плати још нешто, да утиче на још нешто. Ако тражимо од државе, морамо и оне који у томе учествују да законским средствима натерамо да учетствују у тржишту", рекао је премијер.

На конференцији су учествoвали и амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби, амбасадор Немачке Аксел Дитман, као и председник Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) Владан Атанасијевић.

Према анализама НАЛЕД-а, због сиве економије државни буџет је сваког дана ускраћен за осам милиона евра, наводи се у саопштењу тог тела.

Како се додаје, новац који држава губи био би довољан да свака општина у Србији добије нови дом здравља (609 милиона евра), да се реконструишу и опреме све опште и специјалне болнице (439 милиона евра), финансирају плате ватрогасаца, полицајаца и лекара (963 милиона евра), а остатком новца да се преполови дефицит буџета.

Национални програм за сузбијање сиве економије је први стратешки документ Владе који предвиђа мере за смањење нелегалног пословања и неформалног запошљавања.

У изради је учествовало више од 100 особа из јавног и приватног сектора, организација цивилног друштва и релевантних стручњака.

Предложене мере укључују јачање свести грађана о негативним последицама сиве економије, унапређење инспекцијског система и ефикасније процесуирање кривичних дела и прекршаја против привреде. 

НАЛЕД је кроз Пројекат јачања конкурентности Србије, подржан од УСАИД-а, одиграо кључну улогу у развоју Националног програма и наставиће да подржава његову имплементацију, наводи се у саопштењу.