Динар у децембру ослабио 0,7 одсто, од почетка године 0,9 одсто

Истовремено, рекла је Табаковић, купљено је 940 милиона, па је нето ефекат одбране динара заправо око пола милијарде евра у плусу.

Гувернерка је, гостујући у емисији ОКО на РТС-у, изјавила да грађани могу да очекују да ће се НБС као и до сада понашати као стуб макроекономске стабилности, настојаће да предвиђа догађаје, али и да припрема одговарајућу реакцију.

Према њеним речима, оно што се сада променило у односу на ранији период, јесу одговори на ризике.

Као највеће ризике она наводи оне из геополитичке ситуације, али и непознаницу којом ће динамиком бити повећаване камате Феда у распону 0,25 до 0,5 одсто.

Говорећи о инфлацији, Табаковићева је навела да је највећи ризик да она буде ниска и да не буде у циљаном оквиру, будући да је у новембру инфлација износила 1,3 одсто.

"Ниска инфлација је стабилна, али једна мера инфлације је ипак битна за тржишну привреду. Пожељно је да инфлација буде у границама циља, а то је четири, плус или минус 1,5 одсто", рекла је она.

Навела је и да су, у овим околностима попуштања монетарне политике, пале и камате за привреду и становништво, те да су динарски кредити 10 одсто јефтинији у односу на 2013. годину.

"И то је прави резултат мера које смо предузели", рекла је она.

Упитана да коментарише односе са Владом Србије, она је подсетила да, и када је предложена за гувернера, премијер Александар Вучић је рекао да са њом неће бити лако.

"Ја радим онако како мислим да треба, а мене премијер апсолутно никад и ни за шта не зове. Присуствујем седницама владе кад има времена, јер монетарна политика је важна за стабилност државе, али мене никад нико не зове, ја знам шта је посао НБС", закључила је Табаковићева.

"Нисам неосетљива, али не могу да гурам руку у туђ џеп"

Табаковићева је, говорећи о задуженима у швајцарским францима, рекла да није неосетљива на људску бол, али и указала да јој то не даје за право да уђе у постулате тржишне привреде, да доноси неуставне одлуке и завуче руку у нечији џеп.

Табаковићева је рекла да банке могу да примене најмање неки од четири модела које им је НБС препоручила, али да могу да ураде, ако желе и више.

"Банке прихватају те препоруке и позивају грађане да се одлуче за неки од модела. Рокови још трају, и тамо се решавају проблеми", рекла је она.

Према њеним речима, до сада се око 3.200 људи одлучило за неки од модела, а 305 је одбило да примени неки од њих.

Табаковићева је оценила да је то вероватно зато што није превише урађено на промоцији модела, и што се у јавности превише простора давало онима који то нису желели.

Она је подсетила да су обавезујуће одлуке донете 24. фебруара, као и да су 18 од 30 банака у Србији које су имале кредите у швајцарцима, вратиле грађанима 43 милиона евра.

"Али грађанима то очигледно није довољно. Ипак, ми не можемо да улазимо у уговорни однос банака и клијената за тих 21.000 партија", рекла је она.

На коментар да је неким људима то цео живот, она одговара да то зна, јер свакодневно добија мејлове такве садржине.

"Нисам неосетљива на људску бол, али ми то не даје за право да уђем у постулате тржишне привреде, да донесем неуставну одлуку и да завучем руку у нечији џеп", рекла је она.

Табаковић је истакла да индексирани кредити у еврима имају удео у укупним кредитима од 44,1 одсто, док кредити у францима учествују са 13,3 одсто.

"Да ли се пандорина кутија отвара тако што се свима генерално тражи решење, а не за социјално угрожене", рекла је она.

Табаковићева је рекла да, кад је постала гувернер, њен први посао је био да се бави францима.

"То тад нико није тражио, него сам схватила да је то велики проблем. Када је био новоуведени производ, нико није испитивао колики је то ризик, валутни и каматни. Била је пракса да банке уведу производ и само обавесте НБС о томе. Променили смо ту праксу", поручила је она и рекла да НБС неће никада више дозволити да се деси такав проблем.