Пруга Београд–Будимпешта велика прилика за српске компаније

Зорана Михајловић је у интервјуу агенцији Бета рекла да се као почетак реализације тог пројекта рачуна потписивање оквирног уговора у Кини, у новембру ове године, али да ће конкретни радови почети следеће године, када се заврши комплетна пројектно-техничка документација.

"Мађарска још није потписала оквирни уговор, за сада је то урадила само Србија и ми крећемо у реализацију тог уговора. У претходних годину дана већ се радило на припремању пројектне документације", рекла је Михајловићева, која је и потпредседница Владе Србије.

Србија је, како је навела, у предности јер има руски кредит за Железницу, из чијих средстава се у претходне две године радило на припреми документације за пругу Београд–Будимпешта.

Према њеним речима, за грађане је важно да ће по завршетку изградње пруге до Будимпеште возови на тој прузи ићи брзином од 200 километра на сат, односно да ће се путовати два сата и четрдесет минута, уместо до сада четири и по сата.

Михајловићева је поручила српским фирмама да се удружују, јер ће изградња пруге бити велики посао за њих и додала да је са кинеским партнерима договорено да на том пројекту око 46 одсто буде учешће некинеске робе и некинеских фирми.

"То значи простор за српске фирме и српску робу и услуге, и мислимо да је то у односу на претходне уговоре са кинеским партнерима успех", рекла је она.

Михајловићева је рекла да се размишља о формирању посебног предузећа које би руководило пројектом и да је то предложио кинески партнер, али да се о томе још разговара и да није донета коначна одлука.

"У јануару ћемо донети одлуку и ближи смо томе да формирамо предузеће, али на ограничени рок", рекла је она и објаснила да би то евентуално предузеће постојало само од тренутка када креће изградња до тренутка кад се заврши.

У априлу ове године потписан је први уговор о изградњи пруге Београд–Будимпешта, који се односио на израду просторног плана за реализацију тог пројекта о коме су се Србија, Мађарска и Кина договориле децембра 2014. године у Београду на Самиту Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе. У новембру 2015. у Кини је на новом самиту потписан оквирни споразум о том пројекту који ће делом бити финансиран кинеским кредитом.