Како климатске промене утичу на српску пољопривреду

На недавној конференцији у Паризу усвојен је Споразум о климатским променама који предвиђа да се, до краја века, смањи глобално загревање и пораст глобалних просечних температура ограничи испод два степена Целзијуса, као и да се смањи потрошња фосилних горива.

Климатским променама највише је погођена пољопривреда. У последњих 100 година, 51 година је била сушна. Процењује се да материјална штета у Србији изазвана сушом и поплавама од 2000. године, прелази пет милијарди евра. Ова година је најтоплија од када се мери температура а слично се прогнозира и за следећу годину.

Др Владимир Ђурђевић са Института за метеорологију Физичког факултета каже да у будућности можемо имати учесталије и продуженије суше и у том смислу је потребно прилагођавање и адаптација на те додатно погоршане временске услове.

"У пољопривреди један од тих начина адаптације би било наводњавање и проширење површине под наводњавањем тако да би тај негативан утицај суше био смањен на мимнимум као и промене неких агротехничких мера", објашњава Ђурђевић.

Иако су нам попољопривредни производи главни извозни адути, у последњих тридесет година наводњавање је мање за две трећине.

План је повећање енергетске ефикасности за девет процената до 2018. године. Удео обновљивих извора енергије са 21 одсто, до 2020. године треба да се повећа за шест процената. 128 индустријских и енергетских објеката мора да извештава о емисији гасова у атмосферу.

Данијела Божанић, шеф Одсека за климатске промене Министарства пољопривреде и заштите животне средине каже да зато имамо велике емисије.

"Нама су постројења која користе фосилна горива јако стара. Неопходне су нове технологије које ће бити са већом енергетском ефикасношћу и које - ви на тај начин смањујете емисије гасова са ефектом стаклене баште", каже Божанић.

Потписивање Споразума о климатским променама почиње 22. априла у Њујорку и трајаће годину дана. Ступиће на снагу када га ратификује најмање 55 држава које емитују најмање 55 одсто укупних глобалних емисија.

''Споразум ће бити правно обавезујући. За његову примену биће неопходно доносити нове мере, потребан је новац и предвиђено је 100 милијарди долара за земље у развоју како би достигле своје циљеве у области климатских промена", рекла је Кристин Моро амбасадорка Француске у Србији.

Сагоревањем угља, нафте и гаса у атмосферу се сваке године емитује 36 милијарди тона гасова који угрожавају планету. Стручњаци упозоравају да је свету остало само 30 година безбедног периода у коме могу да се користе фосилна горива.