Колику штету Србији наноси шверц акцизне робе?

Некада се шверцована роба могла видети и на тезгама. Данас су на београдској пијаци Зелени венац деловали сумњиво само чоколадни Деда мразеви из Мађарске.

Некада се на пијаци могао купити резани дуван, али сада га нема на тезгама, као ни кафе, алкохола и чоколаде. Како сазнаје РТС, резани дуван продаје се кришом, а продавци га држе или у аутомоблима или у становима.

Може се поручити и на интернету. Шверцери акцизне робе - од које ћемо ускоро скупље плаћати бензин и нека алкохолна пића - робу продају по 30-40 одсто нижој цени. Колико тиме штете нанесу државном новчанику - нема рачунице. Али дистрибутери робе широке потрошње добро знају да је минус велики.

Марко Милановић из Компанија "НЕЛТ" рекао је да су неке процене од пре пар година биле да само на швецу једног бренда чоколаде који та компанија дистрибуирамо, држава губи два милиона евра.

"Оно што нас посебно забрињава је чињеница да на северу Војводине наши купци, дошли у ситуацију да затворе своје легалне продавнице, јер не могу да издрже конкуренцију шверцера", каже Милановић.

Шверцерску конкуренцију с мање или више успеха сузбија тржишна инспекција. Током 2015 заплењене су одређене количине нафтних деривата, кафе, алкохола, резаног дувана и цигарета - приближно као и прошле године.

У тржишној инспекцији напомињу да комплетно нелегално тржиште у Србији покрива мање од 350 инспектора.

Горан Мацура из Тржишне инспекције рекао је да на основу анализе ризика, и процене и расположивих капациета људи који раде обилазе и предузимају мере, на основу оперативних сазнања, или пријава или било чега другог. Према његовим речима, ви нисте у могућности да будете 24 сата или у току радног времена објекта да све време будете поред њега.

Однедавно, тржишној инспекцији помаже и Закон о инспекцијском надзору. Обухвата нерегистроване објекте, у којима се углавном и продаје швецована роба.

Жељко Ожеговић из Министарства државне управе и локалне самоуправе рекао је да је овај закон донео још једну новину коју раније инспекције нису могле да имају - могућност увида у стамбеним просторијама, кућама, подрумским просторијама.

"Наше инспецкције су у преко 30 00 надзора пронашле 1.213 нерегистрованих субјеката само за три месеца", каже Ожеговић.

Ипак, ако држава од Нове године повећава акцизе на поједину робу која се шверцује, да ли би било логично да појача контроле и повећа број инспектора на терену?

"Ја не верујем, то је нека друга политика, инспекција о томе не може да одлучује. Свако би волео да има више људи, јер мисли да би могао више да предузима мере, али то није до нас", рекао је Мацура.

И није само до државе. И грађани би, подсећају легални продавци, морали да схвате да куповином шверцоване робе губе свој, а не државни новац.

"Питање куповине шверцоване робе, питање неплаћања пореза, неплаћања доприноса, питање нелегалног увоза је заправо све једно питање", сматра Милановић.

Да ли је уштеда коју остварите при куповини шверцованог дувана или чоколаде вредна вашег здравља и пензије? Како кажу легални продавци, не треба да очекујете од послодавца да вам уплаћује доприносе, ако купујете шверцовано. Јер све иде из исте касе.