Борд директора ММФ-а потврдио Србији позитивну оцену

Комплетирање треће ревизије ставило је Србији на располагање укупну суму од око 627 милиона евра, док је укупна вредност трогодишњег програма око 1,2 милијарде евра.

Председавајући у Борду извршних директора ММФ-а и заменик директорке те институције Мин Жу рекао је тим поводом да програм са Србијом даје добре резултате.

"Економија наставља да се опоравља, на бази јачања јавних финансија, решавања структуралних слабости и унапређивању пословне климе", рекао је Жу и упозорио да, међутим, ризици остају.

Према његовим речима, посвећеност пуној имплементацији програма је неопходна како би се постигли циљеви и одржала макроекономска стабилност, успоставила одрживост јавног дуга и ојачао потенцијал за раст.

Како је рекао, фискални резултати који су бољи од очекиваних за ову годину дозвољавају да се реше нагомилане обавезе из прошлости, али и скромно и таргетирано повећање плата и пензија у 2016. години.

Истовремено, да би се окренуо тренд јавног дуга, и да би он кренуо да се смањује, захтева структурално прилагођавање од око 1,5 одсто БДП-а у 2016. и 2017.

"У том смислу, друга фаза оптимизације јавног сектора мора да се припреми и да се примени експедитивно", рекао је Жу.

Према његовим речима, да би се побољшао потенцијал за раст Србије, пројекције јавних инвестиција морају да буду добро планиране, а приоритети одређени.

Жу је указао да то мора да има ослонац у студијама изводљивости и анализама фискалних ризика, како би се осигурало да ће ти пројекти допринети расту, без стварања прекомерног јавног дуга.

"Фискална консолидација је обезбедила простор за значајне монетарне олакшице", рекао је Жу и додао да контекст нестабилног окружења захтева опрезну монетарну политику.

ММФ је поздравио политику Народне банке Србије, која подразумева режим циљане инфлације и флексибилног курса.

Жу је навео да је напредак финансијског сектора охрабрујући, те да су завршене специјалне дијагностичке студије највећих банака у Србији снажно допринеле стабилности тог сектора.

Додао је и да ће стратегија за решавање ненаплативих кредита у Србији помоћи да се канали за кредитирање ослободе и да се смање рањивости.

"Имплементација и идентификација структуралних реформи је кључна за смањење фискалних ризика и подршку компетитивности и расту", рекао је Жу, наведено је у саопштењу ММФ-а.

Како је рекао, то је важно због предузимања одлучније активности на имплементацији обавеза у области великих државних предузећа, посебно у области енергетике и саобраћаја, као и благовремено решавање предузећа у портфолију Агенције за приватизацију.

Власти у Србији већ су се изјасниле да желе да трогодишњи стендбај аранжман закључен са ММФ-ом буде из предострожности, што значи да немају намеру да повлаче тај новац.

Аранжман је закључен у фебруару ове године, а укупна вредност трогодишњег програма је око 1,2 милијарде евра.

Директори ММФ поручили НБС: Опрезно водите монетарну политику

Одбор извршних директора ММФ-а констатовао је да је фискална консолидација створила простор и за релаксирање монетарне политике, али и указао на нестабилности окружења, саопштено је из Народне банке Србије (НБС).

"Због нестабилног окружења, неопходна је опрезност у вођењу монетарне политике", поручили су директори ове међународне финансијске институције.

ММФ је, у свом саопштењу, поздравио посвећеност централне банке режиму таргетирања инфлације и флексибилности девизног курса динара.

Такође, добро је оцењено спровођење мера у финансијском сектору.

"Завршетак дијагностичких студија великих банака доприноси стабилности и враћању поверења у финансијски сектор. Заједнички напори владе, НБС и банака на спровођењу Стратегије за решавање проблематичних кредита омогућиће додатно јачање банкарског сектора и смањити његову рањивост", навео је ММФ, а преноси НБС.

Према оцени ММФ-а, Србија наставља да остварује добре резултате у спровођењу договореног економског програма.

Наставак испуњења утврђених циљева омогућиће да се очува макроекономска стабилност, успостави одржив ниво јавног дуга и ојача потенцијал привредног раста.

Бољи од очекиваних резултати фискалне политике омогућавају да се измире неке од обавеза из претходног периода, као и одређено повећање зарада у јавном сектору и пензија.

Како би се јавни дуг усмерио на силазну путању потребно је да се 2016-2017. године изврши структурно прилагођавање од око 1,5 одсто бруто домаћег производа.

Према оцени ММФ-а, потенцијал раста српске економије требало би да буде стимулисан добро планираним инвестиционим пројектима у приоритетним областима.

ММФ оцењује да је даље успешно спровођење програма у домену структурних реформи кључно за смањење фискалних ризика и подстицање конкурентности и раста.