Табаковићeва: Банке стабилне, не треба им докапитализација

Табаковићева је рекла да су то показали први резултати дијагностичких студија, које је НБС спровела над 14 банака које послују у Србији а у складу са договором у оквиру програма са Међународним монетарним фондом.

"Резултатима је утврђено да ниједна од банака обухваћена испитивањима није имала показатељ адекватности капитала испод 12 одсто, а то је регулаторни минимум", истакла је Табаковић.

Навела је да, и након детаљене провере квалитета регулативе, све банке задовољавају минмалне захтеве за капиталом.

"А и наши захтеви су високи", истакла је гувернер.

Према њеним речима, потреба за докапитализацијама не постоји ни код једне од банака обухваћене испитивањима.

Циљ Централне банке је, како је рекла, био да се провери квалитет активе највећег дела банкарског сектора, да ли постоје резервисања за губитке. Поред тога, циљ је и да се преиспита пракса банака у делу процене вредности некретнина које су обезбеђење кредита, и да се успостави захтев за њихову ре-процену.

Табаковић је рекла и да је НБС овим анализама успела да оствари бољи увид у праксу банака у погледу процена вредности и адекватности резервисања, и то с нагласком на конзервативну примену стандарда и методологије по угледу на Европску централну банку.

Адекватност капитала јесте пала за мање од два процента и сада је 18,4 одсто, што је далеко изнад дозвољене границе.

"Законски цензус је 12 посто регулаторног капитала у односу на ризичну активу, при чему немамо потребу за државном помоћи и додатним докапитализовањем", каже Ђорђе Јевтић из Управе за надзор над финансијским институцијама. 

Проверу крвне слике банака спровеле су четири ревизорске и шест реномираних проценитељских кућа. Надлежни кажу да је свака сумња у резултате, излишна.

"Дакле, иако су ти ревизори били плаћени од банака, прво они су независни у смислу да нису њихови редовни статутарни ревизори, друго они су били предмет континуиране провере од НБС", каже Милош Васић из Сектора за контролу НБС.

Гувернерка не очекује да ће потез Америчких федералних резерви о подизању камате имати додатне ефекте на српско тржиште јер се то, каже, очекивало и у трансакцијама на тржишту осећало и пре саме одлуке.

"Ми смо као НБС то осетили почетком децембра и за тих 17 дана децембра продали смо 280 милиона евра да би амортизовали те краткотрајне ефекте прилагођавања, али у нето износу ми смо од почетка године до сада у плусу 510 милиона евра", каже гувернерка НБС.

Занимљиво је да су у децембру најмању осцилацију вредности имале српска и пољска валута, 0,7 одсто, код осталих је распон био и четири пута већи.