Јавни дуг Србије неће расти услед одлуке Феда

Министарство финансија Србије оценило је да не би требало да дође до даљег раста јавног дуга Србије након што је америчка Управа федералних резерви (ФЕД) повећала референтну каматну стопу.

Министарство је саопштило да се према првим реакцијама тржишта не очекује значајно померање вредности америчког долара у односу на евро, а индиректно и на нашу домаћу валуту, те не би требало да дође до даљег раста јавног дуга Србије по овом основу.

Србија није пропустила шансу да се јефтиније задужи зато што Европска централна банка, за разлику од Федералних резерви САД, неће подизати своју референтну каматну стопу и зато што ће Влада, како наводи Министарство, наставити са успешном реализацијом програма фискалне консолидације.

Федералне резерве САД су јуче подигле референтну каматну стопу за 0,25 процентних поена, али се то очекивало још од почетка ове године и највећи део тог померања већ се одразио на вредност америчког долара у односу на евро и друге валуте, саопштава Министарство.

Промена монетарне политике Феда, по оцени Министарства, може само ограничено да делује на нашу способност и услове задуживања, јер је стратегија јавног дуга Србије пре свега оријентисана ка изворима финансирања у динарима и у еврима.

"За Србију је много релевантнија политика Европске централне банке од централне банке САД, те очекујемо да одлука Феда неће утицати на раст јавног дуга Србије", навело је Министарство финансија.

Европска централна банка не планира током 2016. године да подиже референтну каматну стопу, те се планирано задуживање Србије за 2016. годину може реализовати на начин како је то предвиђено Законом о буџету. То би требало да доведе до оптимизације структуре јавног дуга, истиче Министарство.

У саопштењу је наведено да је у 2015. години остварен успех у фискалној консолидацији јер буџетски дефицит за 11 месеци износи само један одсто БДП-а, а тиме је смањен обим понуде државних хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту, што је утицало да се трошкови финансирања у динарима и еврима смање.

Пад динарских стопа на државне хартије од вредности по различитим рочностима, у односу на последњи квартал 2014. године, кретао се током 2015. године у распону од три до 4,3 процентна поена, док се пад каматних стопа на евро хартије од вредности у истом периоду кретао од један до 1,5 процентних поена.

Министарство финансија је истакло да је Србија захваљујући повољном зајму од Уједињених Арапских Емирата, деноминованом у америчким доларима, сервисирала све своје доларске обавезе током 2015. године, те да ће средства из тог зајма покрити и све доларске обавезе у 2016. години.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом