Рибарство извозна шанса Србије

Иако се потрошња рибе у Србији повећава за време поста и слава, ову намирницу и даље једемо четири пута мање од светског просека. Годишње у рибњацима произведемо и изловимо из река свега око 10.000 тона рибе. Најчешће их извозимо у земље у окружењу и Европској унији, где годишње недостаје више од милион и по тона рибе.

Иако је нутриционисти препоручују бар два пута недељно, риба се на српској трпези ретко затиче. Здрава, а лако се и припрема, поручују они који је воле.

Овакво јело, међутим, на столу наших домаћица, нађе се десетак пута годишње.

Ипак, ових дана у узгајалишту Ечка, кажу, спремају се за опсадно стање како би се подмирило тржиште током предстојећих посних слава. Шаран, амур и тостолобик, који се ту узгајају, вадe се, товарe и отпремаju даноноћно.

Пошто је произведемо више него што трошимо, можемо да је извозимо. Ипак, с обзиром на карактеристике поднебља, производња би могла да буде већа. Рецимо, у односу на прошлу годину, ове смо извезли 16 одсто мање рибе.

"Потребно је да Србија учини све да се рибарство стави у равноправни положај са осталим гранама у пољопривреди. Mи производимо квалитетну рибу и да бисмо је производили што више, неопходно је учинити све да би производња почела да расте", каже Мирјана Мишчевић из Привредне коморе Србије.

У поступку приступања Србије Европској унији поглавље 13 односи се на рибарство и у њему потенцијал виде произвођачи.

"Сматрамо да слатководно рибарство Србије има своје место са будућим чланством у ЕУ, поправиће се могућност претендовања на средства из приступних фондова ЕУ, што би свакако могло да утиче на повећање производње и отварање нових рибњака и на стварање услова да и ми добијемо бенефиције, субвенције", истиче директор Рибарског газдинства Ечка Мирослав Дејковић.

Да Србија развије рибарство има шансе. Стручњаци кажу да је могуће засновати производњу на још 200.000 хектара, али је неопходно и укинуту плаћање водног доприноса.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.