Колико кошта економска дипломатија

Пре пет година у свет смо послали 27 економских дипломата са задатком да поспеше извоз и повежу домаће компаније са страним партнерима. Већина њих се у томе није снашла.

Mинистар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић рекао је да су тражени извештаји од њих и прављене су анализе на основу тога.

"Заиста треба озбиљно да се помучите да нађете неки ефекат од свих тих економских дипломата који су били у 24 земље, њих 27. Треба разликовати оне који су имали способности, који имају вештине, и неки од тих људи су и даље употребљиви, али укупно гледано њихов учинак је више него минималан", каже Љајић.

Решење може бити аустијски модел, кажу у Привредној комори Србије. Он подразумева да мисију не спроводи појединац, већ трговинска представништва у којима је тим стручњака и привредника, уз подршку надлежних министарстава. То је, кажу, и јефтиније за државу.

"Оваквом реорганизацијом они су за тих 15 година успели да постану не само извозно оријентисана привреда, него од 10 евра које аустријска економија заради, седам је зарађено у иностранству. Од једног евра који Привредна комора Аустрије уложи у промоцију сопствене привреде у иностранству у својим представништвима, привреда заради 55 евра", каже Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије.

Постојећи модел треба променити, а нови прилагодити нашим финансијским могућностима, сматрају стручњаци.

"Ми не можемо идентично са неким другим земљама, које су много веће и снажније економски, да организујемо на исти начин наше односе. Мислим да не би требало стварати друге, нове организације, требало би искористити максимално сва наша представништва у иностранству да јединствено раде што више у корист српске економије", каже консултант за страна улагања Милан Ковачевић.

До раста привреде можемо само јачањем економских веза са светом, али је поред привлачења нових инвестиција, неопходно оснаживање производње како би Србија могла да одговори на потребе других тржишта.