Нови закон тачка на нелегалне објекте

Све што буде изграђено после примене Закона о озакоњењу нелегалних објеката, биће срушено. Самохрани родитељи, особе с инвалидитетом и корисници социјалне помоћи који су власници кућа или станова до 100 квадрата, неће плаћати таксу за озакоњење.

На десетак километара од центра престонице, у Алтини, процењује се да има око 20.000 становника и око 6.000 кућа и стамбених објеката.

Иако нема решено питање канализације, то није сметало инвеститорима да граде вишеспратнице и то без грађевинске дозволе.

"Нелегалне су из разлога што земљиште на којем смо ми радили није било предвиђено за стамбене објекте, али је прећутно нама дозвољавано да можемо да градимо куће. Градећи објекат за становање, заједно са комшијама, комплетну инфраструктуру од асфалта до струје, воде, телефона, све смо сами финансирали", каже Јоца Мостарац из насеља Алтина.

Ана Голубовић каже да је 2003. године предат захтев први пут, а онда су у неколико наврата тражене допуне које су се односиле на пројекат или допуне о доказивању купца земљишта. 

"Тражила сам власнички лист, издали су ми га где је укњижен. Дали су ми за објекат као да сам власник али као непознат, а на моје питање – како непознат кад сам ја предала захтев и ви сте ми дали за кућу – одговорили су ми да док се не изврши легализација, објекат ће се водити као да је власник непознат", истиче Ана Голубовић.

У Секретаријату за легализацију кажу да је питање имовине законом решено на једноставан начин, посебно за оне који су зидали на пољопривредном земљишту.

"Уколико постоји било каква врста уговора, ми смо кроз закон систематизовали све и набројали све ситуације које могу представљати проблем онима који су градили без дозволе. Потребан је било који документ који доказује њихово право на земљиште односно објекат и они ће испуњавати услове за озакоњење", каже Немања Стајић из Секретаријата за легализацију у Београду.

Да би се нелегалан објекат легализовао, инвеститори и грађани морају да имају елаборат геодетских радова с тренутним стањем, пројектну документацију и у зависности од квадратуре, плаћену таксу, од 3.000 до три милиона динара. Геодете су спремне да изађу на терен.

"Грађани узимају лиценцирану геодетску агенцију ако су већ евидентирани у катастру, а у међувремену су извршили одређену промену надоградњу реконструкцију на истим објектима, тада геодетска агенција исто ради елаборат геодетских радова предаје катастру и у зависности од елабората геодетских радова и од случаја иде од 12.000 до 30.000 динара", каже Слободан Савовић из Геодетске агенције ГЕОНИЦ.

У Геодетском заводу кажу да су повезани са секретаријатима за легализацију и чим се објекат озакони, по службеној дужности, књиже га у катастар непокретности.

"Овим законом ћемо извршити ажурирање катастра непокретности у Србији, јер ће сви објекти који сада нису уцртани у графичкој бази РГЗ-а кроз овај поступак озакоњења заправо бити уцртани", истиче директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић.

Тако ће 700.000 власника нелегалних кућа и станова, који су поднели захтев за легализацију, моћи већ од уторка да их озаконе.

Све нелегалне градитеље који нису предали ниједан папир посетиће грађевинска инспекција и уручити им налог за рушење. Уколико они ни после тога не покрену поступак озакоњења, њихов објекат ће бити срушен.