Сигурни улози, довољно новца

На захтев посланика да се упознају са мерама које Влада и Народна банка предузимају како би ублажили негативне ефекте светске финансијске кризе на Србију, одбору за финансије Скупштине Србије обратио се гувернер Радован Јелашић.

Поновио је да иза депозита грађана у банкама стоје девизне резерве НБС од око 10 милијарди евра, које се "налазе на сигурном".

Одговарајући на питања посланика, он је објаснио да је 72 одсто девизних резерви уложено у хартије од вредности, 24 одсто је у виду депозита, а четири одсто је у злату и ефективном страном новцу.

Према његовим речима, од 2,33 милијарде евра депозита највећи део налази се у централним банкама и међународним финансијским организацијама, од чега је највећи део у Бундес банци и Америчким федералним резервама.

Јелашић је рекао да је као последица кризе успорена кредитна активност пословних банака у земљи и из иностранства и додао да је од 35 банака у Србији 28 најавило да не планира повећање маржи на старе кредите.

Гувернер НБС је указао да је смањење каматних стопи на кредите могуће на три начина - код динарских неопходно је смањење референтне каматне стопе, што зависи од инфлаторних очекивања у земљи, док су камате на кредите у еврима "у рукама" Европске централне банке.

Смањење камата на обе врсте кредита је и питање кредитних маржи, које се смањују ако се повећава кредитни рејтинг земље, чему би допринео аранжман с Међународним монетарним фондом, додао је Јелашић.

Док представник Владе Слободан Илић сматра да нема основа за повећање државних гаранција на штедне улоге који су већи од 3 хиљаде евра, представници опозиције инсистирају управо на повећању гаранција и на формирању кризног штаба како би се помогло и грађанима и привреди.

Државни секретар у Министарству финансија Слободан Илић оценио је да нема потребе да у Србији законски буде повећан износ осигураних депозита, као шсто су то предлагали представници опозиције.

Структура штедње од 6,2 милијарде евра у Србији је таква да више од 80 одсто штедишта има депозите до 3.000 евра, тако да су они покривени садашњим прописима, 13 одсто штедиша има штедњу од 3.000 до 5.000 евра, а седам одсто више од 5.000 евра.

Шеф Економског савета ДСС-а Ненад Поповић изјавио је да је за сада задовољан радом НБС, али да очекује да ће врхунац кризе наступити у фебруару и марту следеће године, за шта треба бити припремљен.

Шеф посланичког клуба ЛДП-а Чедомир Јовановић рекао је да је предлог те странке повећање осигураног депозита у реалним границама, измена ребаланса буџета и "стезање каиша", што би требало да смањи инфлаторна очекивања и референтну каматну стопу и појефтини кредите.

Одбору за финансије, обратио се и председник Комисије за хартије од вредности Милко Штимац који је рекао да комсија неће одобрити затварање беогардске берзе, јер би, како каже, имало више штете него користи.