Брзом пругом од Београда до Новог Сада за пола сата
Пруга која треба да се гради од Београда до Будимпеште само је део железничког коридора Атина–Беч, којим би преко Балкана велики део кинеске робе са југа ишао на север Европе. Пруга ће бити за брзине до 200 километара на час, без пружних прелаза, тако да ће се до Новог Сада стизати за пола сата, а до Будимпеште за три.
Већ сада "Железице Србије" имају путничке гарнитуре за брзине до 200 километара на час руске и швајцарске производње, тако да нова возна средства нећемо морати да купујемо.
Пројекат Београд–Будимпешта који би требало да почне да се реализује већ крајем следеће године, са собом повлачи и убрзану реконструкцију Коридора 10 од Беогарда до Прешева и пруге кроз Македонију.
Кинеска страна која је купила луку Пиреј види у томе велику шансу за експанзију у Европи. Интерес има и наш северни сусед Мађарска, јер је путовање робе и путника до Будимпеште данас на нивоу 19. века.
"Сада се путује скоро десет сати. Ја сам путовао 2005, то је и у Мађарској и код нас крш од пруге", наводи Милутин Игњатовић, генерални директор ЦИП-а Београд.
На питање зашто Мађари желе такву пругу, Игњатовић одговара да наши северни суседи сада имају интерес за то јер би они ту пругу спојили са пругама у Словачкој и Немачкој, где се већ сада остварују брзине до 200 километара на час.
Пруга уз добру припрему може бити готова за две године, кажу у ЦИП-у, али много тога зависи и од мађарске стране, јер на њеној територији има много пружних прелаза где се укрштају друмски и железнички саобраћај.
Наша страна која се ослања на пројекте ЦИП-а, који је у тесној вези са Министарством инфраструктуре и саобраћаја, води тај пројекат веома одговорно и ефикасно јер је реч о једној од највећих инвестиција у железничку инфраструктуру у региону.
"Укупна инвестициона вредност за овај пројекат који би се радио из кинеског кредита била би око 940 милиона евра и односи се на деонице од Београд центра до Старе Пазове, и на деоницу од Новог Сада до Суботице, односно до Келебије и границе", наводи помоћник генералног директора ЦИП-а Видосав Стевановић.
Кинези су показали и интересовање за још два путна правца Коридора 11. Један од Београда до Обреновца, и други од Прељине до Пожеге.
Укупна инвестиција за завршетак Коридора 11 је око 550 милиона евра, а сва идејна решења са наше стране су спремна и веома брзо можемо добити готове пројекте.
Све то значи да се може почети градња. На кинеској страни је остало још да размисиле да ли би и то био повољан извођачки кредит или концесија.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар