Јавни дуг на крају октобра 74 одсто БДП-а
На крају октобра 2015. године јавни дуг Србије износио је 24,32 милијарде евра, што је 74,1 одсто БДП-а. У поређењу са септембром јавни дуг повећан је за око 260 милиона евра.
.jpg "Јанафу продужена лиценца ОФАК-а, наставља се испорука нафте НИС-у (janaf.hr / )")
Укупне директне обавезе државе у октобру износиле су 21,9 милијарди, а индиректне 2,4 милијарди евра.
На крају 2014. године, јавни дуг Србије је износио 22,76 милијарди евра, односно 70,9 одсто БДП-а, док је на крају 2013. године био 20,14 милијарди евра, са учешћем од 59,6 одсто у БДП-у.
Крајем 2000. године јавни дуг је био 14,17 милијарди евра или 201,2 одсто БДП-а, а најнижи износ јавног дуга био је 2008. године када је износио 8,78 милијарди евра или 28,3 одсто БДП.
Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.
Дефицит буџета на крају октобра 2015. године износио је 37,9 милијарди, а заједно са расходима за пројектне зајмове 51,5 милијарди динара.
У октобру су приходи буџета били 78,5 милијарди, а расходи 82 милијарде тако да је месечни дефицит износио 3,5 милијарди динара.
Порески приходи износили су 67,6 милијарди, а највише је наплаћено од ПДВ-а, 41,4 милијарде динара, јер се у октобру плаћају тромесечне обавезе по том основу.
Непорески приходи буџета у октобру су били 10,8 милијарди, од чега је 800 милиона динара премија по основу ре-отварања емисије обвезница. Донације су износиле 100 милиона динара.
Расходи буџета су били на нивоу овогодишњег просека, с тим што је највеће одступање забележено код субвенција због исплате расхода за програм субвенционисаних камата.
Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања износили су 19,8 милијарди, а највећи део се односи на буџетске дотације за пензије, 17,3 милијарди динара. На исплату плата запосленима утрошено је 18,4 милијарди динара.
На нивоу опште државе у периоду за десет месеци ове године забележен је дефицит у износу од 63,1 милијарди, док је дефицит у октобру износио 12 милијарди динара.
Бољи резултат од планираног са приходне стране у највећој мери последица је једнократних непореских прихода, као што су уплате дивиденди и добити јавних предузећа.
Боља од очекиване била је и наплата пореских прихода, пре свега ПДВ-а, акциза на дуванске производе и деривате нафте и доприноса.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 4
Пошаљи коментар