Ново решење за задужене у "швајцарцима" на помолу

Када је реч о кредитима у швајцарским францима, постоје четири модела које су банке летос предложиле клијентима са проблемом у отплати. Ти модели, међутим, нису дали жељене резултате па ће их заменити нова препорука радне групе.

"Тамо где је обавеза већа од индивидуалног или породичног дохотка, да предложимо банкама да репрограмирају те обавезе и да им изађу у сусрет. Ми не желимо да улазимо у детаље тог репрограма, али неки показатељи говоре да би чак једна трећина рате могла да се смањи", каже министар финансија Душан Вујовић, који је и члан Радне групе за решавање проблема стамбених кредита у "швајцарцима".

Зоран Михајловић, који је подигао кредит у "швајцарцима" за куповину стана, сматра да има основа да му банка изађе у сусрет и после седам година смањи рату на подношљиви ниво. 

"Отприлике ми је рата била једна трећина плате када сам га узео. Сада ми је рата скоро цела плата и вредност те некретнине је пала, тако да смо ми у безизлазној ситуацији, каже Михајловић.

Министарство финансија би банкама које прихвате репрограм пружило пореске олакшице. Национална корпорација за гарантовање стамбених кредита проширила би базу осигурања, а Народна банка Србије репрограмиране кредите не би класификовала као проблематичне, чиме би се смањили трошкови.

У Удружењу клијената "Ефектива", које је део радне групе, кажу да су за решење најзаинтересованије грчке банке, док аустријске банке имају тврђи став о томе.

"Један од тих предлога који је разматран на састанку радне групе подразумева отпис главнице. Дакле, у старту се отпише 20 одсто главнице након чега се, ако клијент уредно измирује обавезе до краја отплате, та главница на крају и трајно брише. Дакле, није као што је писало у медијима да се 20 одсто годишње отписује, већ 20 посто једнократно", каже Дејан Гавриловић из "Ефективе".

Решење за те кредите ће убрзати и различите пресуде судова јер је око 1.500 клијената задужених у "швајцарцима" добило спорове против банака. Одлуке се образлажу да, ако банке зарачунавају валутну клаузулу, онда не могу да наплаћују и променљиви део марже.

"Каматна стопа је цена а валутна клаузула је елемент обезбеђења – то су различите категорије и то је непознавање економске суштине. Ми ћемо имати разговоре са судијама и покушаћемо да им то објаснимо. Ево сада, рецимо, курс мирује – да ли то значи да камате не треба уопште наплаћивати", пита секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Трајно решење клијенти ће ипак морати да нађу у заједничком договору са банком, и то ће радити од случаја до случаја. У међувремену, око 16.000 кредита, или сваки шести од укупно три и по милијарде евра ненаплативих кредита у Србији, односи се на оне индексиране у "швајцарцима".