Нуклеарне електране у окружењу, колико је Србија безбедна?

Недалеко од српске границе, већ три деценије у Пакшу раде четири нуклеарне електране. Студију утицаја на животну средину нових реактора, Мађарска је послала у 11 земаља, међу којима је и Србија.

"Једино што Србија у овом тренутку може да уради, је да да одређене примедбе сугестије оцену студије", каже Бранко Брајић из Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклерну сигурност.

Министарка пољопривреде и заштите животне средине Снежана Богосављевић Бошковић истиче да је студија објављена на сајту Министарства.

"Наша научна стручна јавност је заинтересована, институције су имале могућност да ту студију проуче, да дају сугестије, примедбе и предлоге", каже министарка.

Стручњаци оцењују да студија гарантује безебедност јер ће старе нуклеарне реакторе друге генерције, који се више не праве, заменити савремене технологије, такозване генерације три плус.

"Закључак је такав да би последице по наше становништво овде у Новом Саду и Београду биле такве да би укупна доза била мања него што регулаторно тело дозвољава да пустимо у околину – 240 пута мања него што примамо од природе. Толико би било од акцидента", објашњава Миодраг Милошевић из Нуклеарних објеката Србије.

Србија, која забрањује нуклеарке, окружена је њима. Поред Мађарске, реакторе имају Румунија, Бугарска, а ту је и Кршко, на граници Словеније и Хрватске.

"Немамо потребе да се бринемо, ми све помно пртимо. Имамо девет мерних места што се тиче система ране најаве. По том систему ране најаве ми видимо све што се дешава у окружењу. Уколико дође до било каквог акцидента ми ћемо реаговати истог тренутка", рекао је директор Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклерну сигурност Слађан Велинов.

Глобални став је да Фукушима и Чернобиљ не смеју да се понове. Код нуклеарки будућности не сме бити акцидената – морају да издрже најјачи земљотрес, пад авиона и терористички напад. Ако не прођу такав тест – градње нема.