Дехенг: Унапредити наплату пореза ради ПДВ-а

Ким Дехенг је навео да би, када је реч о приходној страни, требало унапредити наплату пореза и подсетио на неефикасност у наплати која је у ранијем периоду била готово редовна појава.

"Хипотетички, ако наплата пореза не буде већа, односно не донесе довољно резултата, сложили смо се с владом да се иде на повећање ПДВ-а", рекао је Дехенг на презентацији јесењег извештаја европског одељења ММФ-a  за Централну, Источну у Југоисточну Европу.

Дехенг је ипак поручио да су за сада "поруке утешне", као и да осећа да програм ММФ-а за Србију иде у правом смеру у ширем контексту, икао се неки можда не слажу око детаља.

Tакође, навео je да први пут чује у јавности примедбе да би требало смањити порез на рад, али истовремено подићи ПДВ, што је, како је рекао, већ знак прогреса.

"Код оваквих питања морате да имате шири поглед, јер порез на раднике је висок због доприноса", рекао је Дехенг и додао да је у исто време у Србији релативно велики неформални сектор који не плаћа порез, и да ту има простора за деловање.

Ернесто Кривели, економиста ММФ-а, рекао је да увек постоји начин да се мења систем пореске политике, односно да се повећа ПДВ и растерети пореско отерећење на рад, а таква политика би била добра за дугорочан привредни раст.

Професор Правног факултета Мирољуб Лабус рекао је да ако се смањују порези на плате смању се и приходи општина. Према његовим речима, било би корисно смањити порез на плате и повећати ПДВ, али ефекат постоји са задршком.

"Добре резултате такве мере можемо очекивати тек после петог-шестог квартала", рекао је Лабус.

Професор Економског факултета Милојко Арсић истиче да је очекивано да такав потез делује на привреду у средњем и дугом року, да је та реформа важна, али да није ургентна.

"Порези на зараде су већ ниски, и ту би доприноси за здравство били кандидат за смањење, али то није приоритет у наредне 2-3 године", рекао је Арсић.

Према његовим речима, Србија је изгубила две-три године тражећи најбоље решење за фискалну консолидацију, а да су искуства других земаља показала да нема чаробних решења.

Ова студија показује, тврди Арсић, да би Србија у наредном периоду требало да смањи јавну потрошњу, али и спроведе пореску реформу тако што би се смањило фискално оптерећење рада, а повећали порези на потрошњу.

Говорећи о пореској реформи, Арсић је рекао да би требало смањити фискално оптерећење рада које је веће него у земљама Централне и Источне Европе.

Како каже, порези на капитал у Србији релативно су ниски, што је примерено ниској развијености земље, док су порези на имовину релативно високи, међу највишим у земљама Централне и Источне Европе и да доносе око један одсто БДП-а.