Материјал из смрдљивих зграда и даље се користи

Све је више материјала добијених рециклажом који се користе у грађевинарству, а механизам контроле није прецизно дефинисан. У Министарству грађевинарства најављују нову Уредбу о грађевинским производима.

Током радова на реконструкцији позоришта у Врању радницима је позлило. Стручњаци Института "Винча" узорковали су бетон и утврдили да је коришћено оплатно уље. Тај посао поверен је предузећу "Банковић", које је било ангажовано и у насељу Др Иван Рибар и у Институту за мајку и дете. Изградња је прекинута и наложена је деконтаминација бетона, коју, наводи градоначелник, по уговору,  треба да плати извођач.

"Извођач сноси све трошкове који могу да настану услед безбедности или било које друге неправилности на објекту у радовима које ће радити искључиво Институт 'Винча' да отклони све недостатке и изврши деконтаминацију датог простора", каже градоначелник Врања Зоран Антић.

Досадашња штета Грађевинске дирекције Србије због тога што се оплатол нашао у зидовима у насељу Др Иван Рибар је неколико милиона евра.

"Као што смо ми одговорни према свим нашим купцима јер смо закључивали уговоре са њима о продаји станова, тако је први корак за нас одговоран извођач, а онда и сви остали у низу", истиче директор Грађевинске дирекције Србије Небојша Шурлан.

Дирекција је пре више од годину дана поднела кривичну пријаву тужилаштву и МУП-у како би се утврдило ко је направио пропуст. У надлежном тужилаштву речено је да је спроведен предистражни поступак.

"По извршеним проверама, утврђено је да постоји основ за сумњу да је одговорно лице Мирко Терзић, директор предузећа 'Екосекунд' у време када је произведен спорни оплатол, извршило кривично дело производње и стављања у промет шкодљивих производа из члана 256 Кривичног законика Републике Србије", наовде у Тужилаштву. 

Деконтаминација загађених зграда моћи ће да се обави тек када се станари уселе у нову зграду.

"Ми смо ту методу применили на пет, шест објеката у Београду. Рађене су анализе пре и после примене тог третмана, а третман је трајао толико док после третмана нисмо више детектовали присуство тих једињења", каже помоћник директора лабораторије за физичку хемију Института за нуклеарне науке "Винча" Владимир Николић.

Ко је одговоран због тога што се спорни производ уопште нашао на тржишту, тржишна, еколошка и грађевинска инспекција не могу да се усагласе, осим да је то првенствено одговорност произвођача. То ће прецизирати нова Уредба о грађевинским производима.

"Морамо направити да су те казне такве да не може да коначан резултат и велика штета буде мања од онога што је учињена самом инвеститору", истиче Јасминка Павловић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Предлог је да се уведу и додатни правилници који би дефинисали максималне дозвољене концентрације испарљивих органских једињења у затвореном простору.