Антић: Корекција акциза кад се измени закон

Министар рударства и енергетике Александар Антић рекао је новинарима након скупа о сакупљању и коришћењу угљеника у Клубу посланика, да је пад цене горива на светским берзама де факто изазвао пад цене горива у малопродајној мрежи.

"Ако узмемо у обзир да смо ове године имали нулту инфлацију нема дилеме да то отвара могућност за одређене корекције и за додатно пуњење буџета", рекао је Антић.

Каже да нема дилеме да је потреба за додатним корекцијама акциза у функцији повећања плата у делу јавног сектора и повећања пензија.

На питање када ће доћи до промене, односно корекције акциза на гориво, Антић је одговорио да претпоставља да ће тај закон врло брзо ући у парламент јер да би се променила акциза, мора да се реализује измена законодавног оквира.

Антић је рекао да је Србија постала део тима од 24 државе које треба да обезбеде да се фосилна горива користе на одговоран начин.

"Србија је имала озбиљан пут кроз који је прошла низ активности да би била у том тиму. То је за Србију јако битно зато што смо мала земља и немамо велике ресурсе. За нас су ресурси угља изузетно значајни и морамо да нађемо начин како те ресурсе до краја да искористимо", рекао је Антић новинарима након скупа о енергетској безбедности и заштити животне средине.

Антић је додао да Србија преласком на нове технологије неће одустати од коришћења угља.

Према његовим речима, у први план требало би ставити одговоран однос према животној средини у смислу коришћења фосилних горива и нових технологија које треба да смање емисију CО2.

Србија ће бити прва земља у овом делу Европе која ће користити те технологије у области сакупљања, коришчења и складиштејна угљеника, рекао је Антић.

"Приликом експлоатације угља, његовог сагоревања, он треба да се 'ухвати' и након тога или да се складишти у земљи или да се транспортује и продаје, јер CО2 може да се продаје као и сваки други ресурс", рекао је министар и додао да је тај пројекат тренутно у пилот фази.

На данашњем скупу, фокус је био на кључним изазовима у технологији прикупљања и складиштења угљеника, као и начинима на који то може да задовољи економске, енергетске и безбедносне приоритете, као и заштите животне средине у Централној и Источној Европи, али и широм света.

На радионици је било речи о томе да би успостављање регионалних центара за издвајање и складиштење угљен-диоксида могло да представља најјефтинији пут до енергије која не емитује много угљеника.

То би како је наведено, могло да спречи да више од 20 одсто глобалне емисије штетних гасова "побегне" у атмосферу.

На скупу је речено да ће у Србији прелазак на нове технологије - сакупљање, коришчење и складиштејне угљеника, које се у САД користе пола века - отворити нова радна места.