Пољопривредници (не) остају без помоћи ЕУ

Небојша Стојановић из Бољеваца из године у годину шири фарму, увећава број коза, за изградњу објеката користи комерцијални кредит. Желео би да изгради нове стаје уз помоћ новца из Европске уније.

"Када се појаве конкурси треба неко да ми помогне да се направе пројекти за изградњу што веће фарме, што бољег измузишта, повећања броја грла. Ја у томе не могу сам да учествујем, не знам, треба ми помоћ стручњака", каже Небојша Стојановић из Сремских Бољеваца.

Да би искористили бесповратна средства Уније, потребно је најпе да пољопривредници конкуришу са пројектима, ако им одобре - да их реализују, па тек после комисијске контроле могу да добију назад уложени новац. Све је то тешко оствариво без помоћи стручњака из Управе за аграрна плаћања.

"Због тога треба повећати број стручњака у Управи за аграрна плаћања барем за три пута, треба их оспособити и треба извршити акредитацију Управе за аграрна плаћања, расписати конкурсе", указује агроекономиста Миладин Шеварлић.

Зато је предвиђено да у наредне три године у тој Управи ради од 900 до 1.000 стручњака.

"По динамици која је предвиђена, у овој години је требало да се запосли 103 стручњака. Међутим, без обзира што је Министарство пољопривреде и животне средине неколико пута апеловало на друге државне органе да нам дају сагласност да запослимо толико стручњака, ни до данас нисмо добили ту сагласност", наводи Зоран Рајић, државни секретар у Министарству пољопривреде.

У земљама Европске уније један стручњак надгледа рад на 250 фарми, у хрватској на двоструко више фарми, а у Србији један стручњак долази на 5.600 регистрованих домаћинстава.

Колико је важна улога стручњака у пољопривреди у земљама Европске уније показује податак да фармери по хектару обрадиве површине извозе храну у вредности од 6.000, а српски земљорадници на истој површини произведу за 530 долара.