Крава расе херефорд све популарнија међу сточарима

На један повик, више од 100 крава креће ка свом газди Адаму Бугару. Неки у циркусу имају једну краву или коње, ја имам 100 дресираних, каже Бугар.

Породица Бугар се пре херефорда бавила рибарством и баштованством. У овој штали 1983. године било је 90 крава музара.

Адам Бугар, који је узгајивач херефорд расе говеда, истиче да је дуго био шампиони Југославије у производњи млека. "Производили смо око 300.000 литара млека годишње. На наговор почели смо поново са говедарством, овога пута са херефордом у систему крава-теле", наводи Бугар.

Британска херефорд говеда најчешће је узгајана товна раса у свету.

"Ако нема белу гриву није херефорд, па није баш тако, али јесте јој то једна од основних особина. То је мало нижа, мало ситнија крава од оних на које смо ми навикли. Краве ако су у веома доброј кондицији имају око 600 килограма, бикови око 800, говоримо о приплоду, јунад се нормално тове као и неке друге товне расе до 500 килограма", објашњава Бугар.

Херефорд је изузетно здрава раса, отпорна на многе болести, краве се лако теле без помоћи човека, а стеоност је готово стопроцентна. Уколико их нападне човек или животиња, крдо се само брани.

Као полудивље, добро подносе сваку климу и стално су напољу. За исхрану је идеално имати хектар пашњака по крави, а зими четири тоне кабасте хране по грлу. Адамове краве пасу на 160 хектара, а у шталу улазе 10-15 дана годишње, када је велики снег или ледена киша. Породица Бугар планира да закупи још пашњака и повећа стадо на 300 грла.

Бугар наводи да једно теле постигне 200 килограма. Продајем га по цени од три и по евра по килограму, а то је врло лепа цифра, то је између 600 и 700 евра по телету, додаје Адам Бугар.

Јоланка Бугар каже да више користе стајско ђубриво, од којег у башти имају бољи род.

Чисте расе херефорд у Србији има на неколико фарми у околини Вршца, Павлишу, Врапчевом Гају и Новом Милошеву.