ЕБРД: Срби, не брините због прениске инфлације

Главни економиста Европске банке за обнову и развој Ханс Петер Ланкес је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да би прениска инфлација и такозвани дефлациони ефекат, више требало да буде брига Европске уније, него Србије, нарочито што се очекује повратак инфлације у циљани коридор отприлике почетком следеће године.

"Ако потрошачи очекују снижавање цена, логично је да одлажу куповину. Рецимо, ако би неко желео да купи ауто, а сведок је снижавања цена, он ће одложити куповину за наредну годину кад очекује даље појефтињење. То онда има дефлациони ефекат. Али то не видим као ситуацију у Србији, нарочито што је инфлација позитивна, између један и два одсто", рекао је Ланкес.

Главни економиста ЕБРД је подсетио да је протеклих година инфлација у Србији била веома висока, прелазила је 11 одсто у 2011. што поред великих трошкова које носи, посебно погађа људе са ниским примањима, планирање инвестиција чини много тежим и подстиче евроизацију.
Народна банка Србије сада има тај "луксуз" да дозволи да инфлација буде испод таргета и да се врати у циљани коридор у 2016. (четири, плус или минус 1,5 одсто).

Говорећи о монетарној политици НБС, Петер је рекао да је централна банка у Србији успела да искористи попуштање монетарне политике у еврозони, па да и сама попусти.

"Монетарна политика НБС такође попушта, па је референтна каматна стопа пала са прошлогодишњих 9,5 одсто, на тренутних 4,5 одсто. То је веома позитивна вест", рекао је Ланкес.

Квантитативно олакшавање којем је прибегла ЕУ, па сваког месеца у систем упумпава 60 милијарди евра до септембра 2016. помаже, како је рекао, зони евра јер је то "безбедносна мрежа за економију".

"Постоји широк консензус да су таква олакшавања потребна. Међутим, што то дуже траје, више прави дисторзије. Не желите ситуацију у којој је новац веома јефтин, а која ће трајати превише година", рекао је Ланкес.

Подсећа да власници капитала траже принос, а када га је тешко наћи у окружењу, јер су камате веома ниске, они постају очајни и траже ризичније инвестиције.

Ланкес је подсетио да је камата Европске централне банке на историјски ниском нивоу, а квантитативно олакшавање се прелило и на еврозону, Југоисточну Европу, па зато те земље попуштају монетарну политику.

"Ако ЕЦБ 'затегне' политику у будућности, то ће утицати на камате свуда у еврозони. А до затезања би могло да дође ако дође и до раста, па ЕЦБ закључи да квантитативно олакшавање више није потребно и почне да балансира политику у складу са растом цена", објашњава Ланкес.
То би, према његовим речима, заправо био позитиван контекст, а у том смислу, и окружење у којем би и Србија и Централна Европа имале добре резултате.

"Тада би земље и могле да приуште више камате", поручује Ланкес.

Коментаришући раст еурибора или либора, међубанкарских камата за које су везани кредити са девизном клаузулом, каже да када би те камате расле, то би био први сигнал да је дошло до нормализације економске ситуације.

"Они су вештачки на историјски ниском нивоу и у овом тренутку не осликавају опортунитетни трошак новца. И све док то тако траје, ми ћемо видети инвестиције које можда немају много економског смисла зато што су јефтине", рекао је Ланкес.

У Србији, додаје, на камате утиче и домаћа политика, макро оквир и спољни контекст.

"Камате за предузећа су у Србији пале са око просечних 16 одсто прошле године на око 10 одсто ове године. Тако је лакше финансирати дугорочне инвестиције, јер кад су камате високе фокус је на краткорочним инвестицијама", објаснио је Ланкес.