Како Срби штеде, на рачуну или у сламарици?

Штедети или трошити, дилема само за оне који имају вишак. Истраживања о штедним навикама становништва кажу следеће. 

Уколико би се на рачуну просечног грађанина нашло изненада 30.000 динара 62 одсто њих би задржало новац на рачуну и орочило са каматом по виђењу, 20 одсто би тих 30.000 задржало у фиокама, а 10 одсто било да су жене или мушкарци ту суму би одмах потрошило.

Агнар Ленер из Агенције за тржишна истраживања ИМАС каже да ако се пореде навике Аустријанаца или Хрвата, у Србији се мање штеди и људима је важније да им новац буде при руци или у сефу.

"Можда би и банке требало више да обавештавају штедише јер је очигледно да је њима важнија доступност и сигурност, док је у Аустрији новац уложен у штедњу кроз осигурање или сличне производе", каже Агнар Ленер.

Грађани недељу штедње дочекују са улогом од 8,6 милијарди евра. Порасла је и штедња у домаћој валути, па грађани на рачунима држе око 45 милијарди динара.

Разлог за то је и камата на динарске улоге која је од шест до осам одсто. Далеко више од камата на орочене девизе на које плаћате и порез од 15 одсто.

Исмаил Мусабеговић, професор Београдске банкарске академије каже да истраживања показују да су жене рационалније у потрошњи и да су штедљивије од мушкараца.

Када је реч о клијентима и штедишама са дубљим џепом, банке према њима имају другачији третман. Од погодности да такви клилијенти не чекају пред шалтерима, па до боље камате јер за орочење већих улога са банком могу да преговарају о висини камате.