За спас британских банака 50 милијарди фунти

Министар финансија Алистер Дарлинг је прецизирао да ће се та средства употребити за откуп привилегованих акција домаћих банака и других угрожених финансијских организација које су исказале велике губитке услед текуће глобалне кредитне кризе.

Акције које ће држава откупити од посрнулих банака требало би да постану нека врста осигуравајућег фонда за приватне клијенте финансијских институција, уколико оне банкротирају.

Дарлинг је за Скај телевизију изјавио да би британски пример, кад је реч о санирању финанисијске кризе, требало да следе и друге земље широм света.

Британски министар финансија је јуче, како преноси радио Би Би Си, објаснио да је пакет мера, који подразумева и делимичну национализацију посрнулих банака, утврђен у тесној сарадњи између министарства финансија, централне банке и финансијских организација којима је хитно помоћ неопходна.

Снижене каматне стопе

Шест светских централних банака, између осталог Европска централна банка и америчке Федералне резерве, данас су спустиле основне каматне.

Овај потез ће, како се очекује, поспешити привредни раст који је озбиљно угрожен кризом.

Каматне стопе су за по пола поена снизили истовремено Европска централна банка, америчке Федералне резерве, као и централне банке Шведске, Велике Британије, Канаде и Швајцарске.

Поред тога, Кина је најавила да ће снизити каматне стопе на једногодишње позајмице, а Централна банка Јапана саопштила је да подржава заједничку акцију централних банака, али није могла да се прикључи зато што је стопа већ ниска и износи 0,5 одсто.

Каматна стопа у евро зони сада износи 3,75 одсто, а у САД 1,5 процената.

Према саопштењу америчке Управе Федералних резерви, централне банке су се на тај корак одлучиле због "знакова да економска активност слаби" и да се "инфлаторни притисци смањују" у тренутку када се "финансијска криза интензивира".

На тржиштима су већ неколико дана кружиле гласине о могућем снижавању каматних стопа, а централне банке су биле под све већим притиском да се одлуче на заједнички потез јер се смањење економске перспективе може видети голим оком, пренео је АФП.

Председник Француске Никола Саркози поздравио је одлуку централних банака и оценио да је "веома значајна", а немачка канцеларка Ангела Меркел казала је да та акција "може да допринесе враћању поверења (у тржиште)".

Америчка Бела кућа је поздравило заједничке "значајне и усаглашене напоре" централних банака.

Снижавање каматних стопа је најзначајније оруђе којима централне банке могу да утичу на економску активност и снизе трошкове кредита.

Након што је објављена вест о снижавању стопа, пад светских берзи заустављен је бар привремено, а вредност евра је повећана.

Обустављена трговина на руским берзама

Московска тржиште акција (MICEX) обуставило је данас пословање и биће затворено до петка, док је трговање на берзи RTS суспендовано на неодређен временски период, због драстичног пада вредности деоница водећих домаћих компанија.

Технички индекс MICEX опао је више од 14 одсто, у првих пола сата после отварања, увећавши тако рекордне губитке из претходна два дана, што је последица највеће финансијске кризе у Русији од 1998.

Трговање на MICEX-у, где се обавља промет највећег дела акција руских финансијских компанија, суспендовала је руска Федерална служба за надгледање фиансијских тржишта, пренела је агенција ДПА.

Оријентациони индекс РТС изгубио је одмах после отварања тржишта више од 11 одсто пређашње вредности, па је трговање од 11 сати по московском времену такође обустављено и неће бити настављено до добијања одобрења ФСФР.

Обе берзе су претрпеле велике губитке од отварања у понедељак, а тржиште акција у Москви се није опоравило ни након што је руски председник Дмитриј Медведев објавио нови план за спасавање домаћих банака, вредан више од 36 милијарди долара.

Тај нови пакет државне помоћи додатак је раније одобреној суми од 150 милијарди долара за посрнуле руске банке које све теже послују под притиском глобалне кредитне кризе.