Комшијска сарадња за зараду без граница

Србија је највећи извозник у земље Цефта споразума, а то су углавном бивше југословенске републике, затим Молдавија и Албанија. У чланству Цефте су биле и комшије којима је та бесцариснка унија била одлична припрема за пријем у ЕУ. Наш регион је сада преплављен инвестицијама или робом из земаља региона, па је отуда његова стабилност кључна за привредни раст.

Савезна Република Југославија се распала за годину-две. Поновно повезивање економских веза трајало је скоро две деценије, па сада имамо словеначке менаџере у хрватским компанијама које раде у Србији и обратно. Такође, многи производи намењени светском тржишту садрже сировине из република бивше Југославије.

У то се уверила и екипа новинара, који су посетили "Изолу" у Словенији, где се производе паштете у хрватској фирми за трећа тржишта.

Андреа Баленчак, технолог фабрике "Аргета" за Словенију и БиХ каже да се нeколико сировина добија из региона, сојино брашно из Србије, кокошке из Италије и Словеније.

Споразум Цефте о бесцаринској трговини доприноси да та сарадња још више ојача. Србија остварује вишак у тој размени, а преко фабрика у Словенији и Хрватској посредно наше сировине се уграђују или извозе у цео свет.

Председник Привредне коморе Београда Миливоје Милетић каже да је то важно питање јер сви потписници споразума настоје да привуку што је могуће више инвестиција.

"Примера ради, могуће је да купите вино у ринфузи у Македонији, Хрватској и овде направите, флаширате, брендирате и то се третира као производ из Србије који може да иде на тржиште потписница", каже Милетић.

Ако смо добре комшије, онда бисмо се уз заједничку кафу лакше договарали. Међутим и то тржиште је различито регулисано у региону, па највећи произвођачи предлажу увођење акцизних маркица јер је то у Босни преполовило сиву економију.

"Тржиште кафе у Србији је велико 28,29 хиљада тона. Ми процењујемо да 10 одсто кафе у Србију улази на црно и са аспекта наших давања и уплата у прорачун Србије, акцизе и царине износе око 12 милиона евра годишње", објашњава Андреј Беле, директор групације кафе "Атлантик групе".

Цефта споразум замењује 32 билатерална споразума са земљама чланицама и односи се на слободан проток робе, јавне набавке, заштиту интелектуалне својине.

Међутим, највећи проблем су повремене техничке и ванцаринске баријере које саплићу наш извоз попут брашна у Македонију или лекова у Албанију.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.