До када ће трајати опструкција извоза брашна у Македонију?

Већ неколико месеци траје опструкција извоза пшеничног брашна рода 2015. из Србије у Македонију, што је супротно начелима слободне трговине, предвиђеним ЦЕФТА споразумом. Пословно удружење "Житовојводина" тражи од државе заштиту, и предлаже увођење реципрочних мера на увоз одређених пољопривредних и прехрамбених производа из Македоније.

Од јула је отежан извоз српског брашна у Македонију. За четири месеца смањен је за пет хиљада тона, што је губитак од око милион евра. Проблем је у македонским контролним маркицама које су услов за извоз. Најпре се нису издавале, потом је издата само половина тражених количина, да би се опет чекао крај тендера и ново штампање.

"Према нашим сазнањима која добијамо од наших инсајдера из Македоније то ради један лоби већ годинама. Тај лоби је произвођач пшенице. Интерес им је да опструишу увоз из Србије да би они своју скупљу пшеницу лошијег квалитета успели да продају", указује Здравко Шајатовић, в. д. директора "Житовојводине" у Новом Саду.

Србија је највећи произвођач пшенице међу земљама ЦЕФТА. Петина укупног извоза домаћег брашна одлази у Македонију, а опструкција извоза српског брашна у ту земљу понавља се од 2010.

"Контрамере које су предвиђене као могућност у ситуацијама кршења ЦЕФТА споразума примењивале би се колико је потребно да се отклони штета која је настала због нелегалне радње оне друге стране. Било би или веће узорковање одређених производа, или евентуално подизање царинске заштите", наводи помоћница министра трговине Бојана Тодоровић.

Србија ће сачекати неколико дана и тек онда донети коначну одлуку. Овогодишњи род пшенице у Македонији је лош и неквалитетан, и износи око 200.000 тона. Недостаје им око 160.000 тона брашна, кажу у "Житовојводини".

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.