Врдољак: Позивам српске привреднике у Хрватску

Врдољак међутим на самом почетку интервјуа, констатује за Танјуг да су хрватске инвестиције далеко веће у Србији од улагања српских предузетника у Хрватској.

Разлог за то, како каже, није дискриминаторски положај српских привредника који су безуспешно покушавали да се пробију на хрватско тржиште, и истиче да таква тврдња не стоји.

"То никоме не пада на памет. Ја ћу лично са сваким разговарати, отворити врата. Тај српски привредник ће запослити људе у Хрватској, дићи ће производњу и БДП. Где ће носити тај производ, тј. на које тржиште, то је ирелевантно, важно је да се овде нешто ради", категоричан је он.

На такав начин и у Србији, истиче, треба гледати на хрватска преузимања јер је свака инвестиција донела нека нова запошљавања и омогућила сигурно тржиште за произведену робу.

Врдољак при томе подсећа да су стране инвестиције један од кључних показатеља успешности владе.

"Конзум се сигурно не би одлучио за производњу у Србији да није јефтиније, боље, квалитентије, сигурније…", катероричан је он.

Врдољак подсећа да Хрватска има велике аквизиције, и то од сличних привредника, и у Словенији, Босни и Херцеговини.

Са гнушањем, каже, одбија и тврдње о тзв. нецаринским баријерама као сметњи за улаз на ово суседно тржиште.

Једина дискриминација је, подвлачи он, да ли си чланица Уније или ниси, по правилима које је дефинисала ЕУ, каже он.

У прилог тврдњи да се трендови мењају и да ситуација више није толико у корист хрватских компанија, Врдољак наводи податак да је у првих седам месеци ове године у односу на исти период лане српски извоз у Хрватску порастао близу 20 одсто.

На другој страни, он подсећа да укупан извоз Хрватске расте по стопи од око 12 одсто годишње, али и да у истом том износу расте и извоз према Србији.

Упитан да ли је Србија ипак закаснила са уласком на хрватско тржиште, поготово имајући у виду да је Хрватска постала чланица ЕУ, те преплављена робом из њених чланица, Врдољак одговара да таква теза никако не стоји.

"Немојте гледати хрватско тржиште. Радио сам стратегију развоја индустрије Хрватске у којој раст индустрије не базирамо на хрватском, већ искључиво светском тржишту", казао је он и додао да ће привреда Хрватске годишње расти свега један, максимум два одсто.

У преводу, то значи, како објашњава овај бивши привредник, да ако неко планира да уђе на хрватско тржиште, то треба и да учини, али само тако што ће на Хрватску гледати као на мост према 500 милиона људи.

Има још много простора на хрватском тржишту за нова улагања, примећује Врдољак, али првенствено на заједничкој регионалној сарадњи.

"То нам треба. Ми нисмо тако добро позиционирани у Русији као што Србија није добро позиционирана у многим европским земљама, и где помоћ може очекивати од Хрватске", додаје он.

Врдољак заправо позивом на регионалну сарадњу одговара на позив који је недавно упутио премијер Александар Вучић, да се са хрватским колегама развије дијалог како би се и Хрватска отворила за српске компаније на начин како је то Србија учинила за брендове који долазе из Хрватске.

На опаску да су многи српски привредници у прошлости безуспешно покушавали да преузму неке велике хрватске брендове, он одговара да су то пословни односи између компанија у које не треба улазити.

"Да ли је у неком тренутку Мишковић требао преузети Конзум? Немам појма. То су њихове одлуке", примећује.

Регионална сарадња ће, тврди, дати шансу да се нека производња и неки пословни процеси могу задржати у региону и "да нас не поједу они којима је Југоисточна Европа само једна тачка на планети".

На констатацију да се у Хрватској потрошачи ипак више руководе паролом "купујмо домаће", и да би то могла бити једна од брана за улаз српске робе, Врдољак одговара:

"Рећи ћу вам субјективно, као Врдољак, а не као министар привреде. Трудим се да увек купим хрватски производ. Кад у Немачкој нађем неки хрватски производ, ја га увек купим. У Хрватској исто тако".

Врдољак каже да под домаћим брендом подразумева сваки бренд који се производи у земљи, при чему је власник ирелевантан.

Те кампање у Хрватској према његовом мишљењу нису уродиле плодом "у мери у којој смо желели".

"Данас су те кампање недозвољене јер смо део тржишта ЕУ и ми данас више не можемо говорити 'купујмо домаће' јер је домаће и португалско, и данско. Али неће ни то помоћи грађанима да се одлуче купити хрватски или српскиу производ ако се квалитетом не може мерити са неким страним или ценом", закључује саговорник Танјуга.

Као један од разлога већег присуства хрватских компанија у Србији Врдољак наводи тај што се хрватска привреда веома брзо реструктурирала.

"Ми смо знатно брже ушли у НАТО и ЕУ. То се одразило и на привреду која се морала реструктурирати и постати продуктивнија, конкурентнија у односу на европско тржиште", објашњава он.

Хрватски привредници су, додаје, добијали и повољности при финансирању појединих аквизиција у региону и на тај начин тражили своје место не само у ЕУ, него и у региону.