Сиво тржиште – штета за буџет, опасност за грађане

Просечан становник Србије прошле године потрошио је три и по килограма кафе, попио 1,2 литра жестоких алкохолних пића и попушио 40 пакли цигарета, а део тога набавио у сивим каналима. Процењује се, на пример, да је чак петина српског тржишта кафе у сивој зони.

"То је четири до пет хиљада тона или до пет милиона килограма сирове кафе. Директна годишња штета за буџет је око 400 милиона динара ненаплаћених акциза, не укључујући ПДВ. Највећи део кафе долази из Црне Горе преко Косова", указује генерални директор "Штраус адријатика" Синиша Даничић.

Претходних година, нелегално тржиште дувана покривало је око 15 одсто укупног тржишта, а годишњи губитак државе износио је и до 200 милиона евра. Ствари су се битно промениле, па је у првих седам месеци 2015. заплењено седамнаест пута више резаног дувана него током целе прошле године.

"Као последица такве енергичне активности државе порасла је наплата акциза за 16 одсто за прву половину године у односу на прошлу годину. У будућем периоду јако је важно да се држава фокусира на борбу против сивог тржишта резаним дуваном и дуванским производима и да судови и тужилаштво одраде свој део посла у овом ланцу", напомиње Снежана Кривокапић из сектора за односе с јавношћу "Јапан табако интернешнела".

Горан Мацура, начелник Тржишне инспекције, истиче да је пораст наплате акциза показатељ боље организације државних органа, посебно од доношења Закона о инспекцијском надзору.

"Тако да ми сад имамо боље развијену координацију. То је, наравно, далеко од савршене, али боље него што смо имали прошле године. Тако да су сад све наше акције сигурније и ефикасније", указује Мацура.

Тржишна инспекција сада је посебно усмерена на сузбијање нелегалне продаје дувана преко интернета. Међутим, проблеме имају и произвођачи и дистрибутери жестоких алкохолних пића.

"Процена је да се на годишњем нивоу произведе 60 до 80 милиона литара шљивове препеченице и уопште ракија у Србији. Од тога 80 одсто заврши у сивој зони. Дођемо до суме од 150 до 160 милиона евра који не заврши у буџетској каси", подсећа Иван Урошевић из фирме "Ток".

Сива зона производи буџетске губитке, а стручњаци сматрају да би због заштите потрошача требало појачано контролисати порекло, начин производње и здравствену исправност акцизних производа.