Сукоб у Сирији кочи "Турски ток"

Рекао је да то колико се пројекат одлаже зависи од тога када ће споразум бити потписан. "Ако се рокови продуже на годину дана то неће бити драма", рекао је Медведев.

Пројекат "Турски ток" најављен је крајем 2014. после изненадног одустајања Русије од пројекта "Јужни ток" који је преко Црног мора, Бугарске, Србије и даље требало да преноси гас до Европе, наводи Бета.

Гасовод "Турски ток" треба да избегне Украјину као транзитну земљу преко које је традиционално прелазило 15 одсто гаса употребљеног у Европи. Уговор о транзиту с Украјином истиче 2019.

"Гаспром" је прво најављивао врло амбициозан план по коме је требало да радови на Турском почну средином 2015. а први део гасовода да уђе у употребу крајем 2016.

Међутим пројекат је у замрзнут неколико месеци због неслагања Москве и Анкаре око услова уговора.

Анкара је у септембру објавила да су замрзнути преговори које је водила више месеци с Москвом око тог пројекта. Блокада је дошла због недостатка узајамног поверења, рекао је један званичник турског министарства енергетике.

На политичком плану тензије су се појачале између две земље од када је прошле недеље Русија почела са ваздушним ударима на Сирију, а Турска је оптужила да су њени авиони повредили турски ваздушни простор. Изгледа да је Гаспром знатно смањио своје амбициозне планове.

Генерални директор "Гаспрома" Алексеј Милер рекао је јуче да је максимални капацитет гасовода 32 милијарди кубних метара годишње, што је половина од првобитно предвиђених капацитета.

То је образложио недавном најавом о јачању гасовода Северни ток преко Балтика. Гаспром је првобитно најављивао да с "Турским током" рачуна да повећа на 63 милијарди кубних метара свој капацитет за снабдевање европског тржишта гасом, јер не жели да потпише нови уговор о транзиту с Украјином.