Отварање задругарских врата спас за село

У просторијама пољопривредне задруге у Врчину која је основана пре више од 100 година, данас је пекара. Старији пољопривредници памте како су пре неколико деценија на исто место уместо да купе хлеб, долазили да продају воће. Надају се да би поново, удруженим снагама, могли да наплате свој рад.

"Много би значило да би оне производе које имамо могли да дамо у откуп, да не идемо да молимо по пијаци јер немамо нигде тржиште загарантовано", каже пољопривредник Драган Јакшић.

Пољопривредник Владимир Теофиловић каже да задруга треба да буде први и основни пријатељ сваког домаћина и пољопривредника, укрупњавање домаћинстава, заједнички наступ и пласирање заједничких производа како на домаћем тако и на иностраном тржишту.

Данас, тек понеки магацин од 1.502 задруге, колико их има у Србији, није празан, што пољопривредницима улива наду.

Никола Михаиловић, председник Задружног савеза Србије, каже да су све што постоји у селима градиле задруге и удружени пољопривредни произвођачи. Према његовим речима, потребно је да се задруге поново реафирмишу, што би био спас за село.

"Имамо примера у пракси да се појаве инокупци – јер је сада важна производња за познато тржиште, без тога не може да се функциониише – појаве се инопартнери и ми немамо количину", истиче Никола Михаиловић. 

Најмање пет особа са по сто динара почетног капитала могло би да оснује задругу, предвиђа нови закон. Улог мали, али корист велика, кажу у Министарству пољопривреде и додају како Србија са дугогодишњом традицијом задругарства може да парира и најразвијенијим земљама ЕУ.

"Закон ће омогућити једноставно оснивање задруга, пословање са ниским административним трошковима и дефинисаће јасне имовинске односе унутар задруга, а регулисаће нагомилане вишегодишње проблеме старе задружне имовине. Све то представља добар темељ за развој старих задруга и оснивање нових", каже Владо Ковачевић, саветник за рурални развој у Министарству пољопривреде и животне средине.

Само да задруга не остане мртво слово на папиру, највећи је страх пољопривредника. Како се надају, отварање задругарских врата значило би и оживљавање многих пустих и давно заборављених српских села.