Највећи минус у каси има Чајетина, а суфицит Београд

Поред Чајетине, локалне самоуправе које имају највећи минус у каси у првих шест месеци су и Шабац са дефицитом од 234,8 милиона динара, на трећем месту је Зрењанин са 225,6 милиона, следи Вршац са 156,5 милиона и Трстеник са минусом од 111,33 милиона динара, пренео је Танјуг.

Иако Чајетина има највећу рупу у буџету, у односу на локалне самоуправе са највећим суфицитом удео издатака за капиталне инвестиције у укупним је 63,8 одсто. Код другопласираног Шапца петина укупних издатака је за инвестиције – 22,5 одсто, у Зрењанину 12,5, Вршцу 30,6 а у Трстенику 22,4 одсто.

Највећи суфицит су, поред престонице, забележили још и Нови Сад од 721,3 милиона динара, затим Пожаревац од 437,13 милиона, те Панчево од 228,2 милиона и Ваљево са суфицитом од 216,2 милиона динара.

У Београду, удео издатака за капиталне инвестиције је око 10 одсто, а у Ваљеву, на пример, око 4,4 одсто.

Како је наведено у одговорима које је Министарство финансија доставило Танјугу, кад се подвуче црта, укупан суфицит општина и градова је у првој половини године износио 6,4 милијарде динара.

Општине и градови су у првих шест месеци остварили укупне приходе у висини од 103,9 милијарди динара, док су издаци били у висини од 97,5 милијарди динара.

"Највећи број јединица локалне самоуправе у периоду јануар–јун исказао је суфицит – њих 107 од укупно 145. Од укупно 122 општине, 90 је исказало суфицит, а 32 дефицит, док је од 22 града, 16 исказало суфицит а шест дефицит", наводи Министарство.

"Општи очекивани тренд кретања суфицита односно дефицита је такав да се по правилу, а на основу динамике остварења прихода и извршавања расхода, и то посебно дела за капиталне инвестиције, до краја године може очекивати нижи ниво суфицита од исказаног у посматраном периоду", наводи Министарство.