Стамбени кредити луксуз за просечног грађанина

Занимљиво је што се тренутно бележи и нешто већи број куповине станова за кеш, док је грађана који се одлучују за узимње кредита за куповину стана све мање. Шта је све на то утицало?

Решења ипак има јер чим се одрекну дела маржи банке имају рачуницу да понуде ниже каматне стопе и тако грађанима помогну да реше једно од најважнијих животних питања - кров над главом.

Извршни директор "Сосјете женерал банке" Дејан Вучинић рекао је да за обичног човека то практично значи да ће моћи више да се задужи.

"Наравно не можемо рећи да се само променом каматних стопа на доле у еврима код стамбених кредита доћи до потпуног опоравка тражње за овим типом кредита, то мора да прати континуирани економски раст", рекао је Вучинић.

Камате на стамбене кредите сада су од 3,29 до пет процената. За осам месеци ове године осигурано је око три и по хиљаде кредита. Просечан износ кредита који се осигурава је око 33 хиљаде евра.

Јелена Јураковић из НКОСК-а каже да у случају када клијент западне због разних околности у кашњење са намиривањем месечних обавеза према банци НКОСК намирује до 75 посто док се непокретност не прода.

И на тај начин су заштићене банке, тврде агенти за некретнине. А последњих месеци смањене су и камате на орочену девизну стедњу, кажу продавци, па се многи купци одлучују да купе стан за готовину.

Драган Јовановић из агенције за некретнине Хедонија каже да више клијенти не желе да држе новац у банкама за релативно мале каматне стопе од један одсто, где рецимо на 50 хиљада евра имате на месечном нивоу кад израчунате негде добит од 35 евра, а уколико бисте купили некретнину добит би била око 200 евра.

"То је основни разлог због чега имамо повећану тражњу за некретнинама и много више кеш купаца у односу на кредитне", навео је Јовановић.

Градитељи потврђују да продаја станова није као ранијих година и да се углавном продају станови мање површине.

Оливера Шестаков из грађевинског предузећа "Енергопројект" каже да се ради о купцима који су продали неку непокретност, или су то наши људи који дуги низ година раде у иностранству.

"Има много мање купаца због тога што је постало веома ризично узети кредит, људи су забринути за свој посао, примања", навео је Шестаков.

У Србији, према проценама, има више од 300 хиљада подстанара, половина од тог броја је у престоници. Уколико се, кажу агенти за некретнине и градитељи, економска ситуација у држави не промени, ове бројке ће следећих година бити још веће, јер на тржишту некретнина никада није било горе.