МАТ: Реално до 40.000 отказа у јавном сектору

Објашњавајући како се дошло до тих цифара, аутори МАТ-а подсетили су да је са ММФ-ом договорено да се укупан трошак за плате смањи кроз делимично смањивање нивоа зарада, а делом кроз отпуштања у јавом сектору, преноси Танјуг.

Тада је, подсећају, договорено да у наредне три године буде смањивано по пет одсто људи који раде за државу. Будући да, без јавних предузећа, јавни сектор запошљава око 500.000 запослених, дошло се до 25.000 годишње, односно укупно 75.000 до краја 2017. године.

Уредник МАТ-а Владимир Вучковић, мађутим, каже да су прве анализе показале да је ипак реално да без посла остане између 30.000 и 40.000 људи, јер, како примећује, и да држава отпусти 250.000 партијских кадрова, то је најпре немогуће, а онда и штетно за државу.

"То ипак нису ћате, већ и запослени у здравству, образовању, судству, полицији, одбрани", цени Вучковић.

Аутор МАТ-а Миладин Ковачевић подсетио је да је у процесу рационализације који је у току, донето неколико закона, да је најважнији закон о максималном броју запослених у јавном сектору, те да је добро што тај закон није предвидео линеарну редукцију кадрова.

"Сваки орган ће настојати да планира редукцију. Ту би требало водити рачуна и о природном одливу. Ове године ће многи који су стекли услов отићи у пензију, тако да ће се квота можда већ тако постићи а можда и бити надмашена", рекао је Ковачевић.

Према његовим речима, регистар осигураника показује да за државу ради око 650.000 људи, а највећи сегменти су здравство и образовање, са више од 130-140.000 запослених.

Следе, додао је, јавна прадузећа, па комунална на локалном нивоу, затим агенције, регулаторна тела.

"Све је то јавни сектор, док сама администрација запошљава око 65.000 људи", рекао је Ковачевић.

Аутор МАТ-а Мирослав Маринковић наводи да је висок удео ненаплативих кредита у Србији јозбиљан системски ризик за очување економске активности и ограничава потенцијал за економски опоравак.

"Практично, ограничава банке да кредитирају, јер имају аверзију према ризику, а то доводи до слабе ликвидности фирми и самих грађана", изјавио је аутор МАТ-а Мирослав Маринковић.

Стратегија владе за решавање овог проблема, која је усвојена 13. августа, представља, наводи Маринковић, системски приступ, у томе су учествовали сви релевантни актери.

"Због буџетског ораничења, стратегија је предвидела децентрализовани приступ - већу акцију банака, а далеко мању интервенцију државе, односно стварање регулаторног оквира а не диреклну новчану помоћ", наводи Маринковић.

Економски аналитичар МАТ-а Стојан Стаменковић каже да је ММФ разговоре о повећању плата и пензија ипак одложио за следећи месец кад се буде констатовало да у буџету за 2016. има места за то.

"Може бити говора о извесном померању, али тек када се констатује да за то постоји место у буџету за следећу годину", рекао је Стаменковић на представљању новог броја МАТ-а у Привредној комори Србије и додао да се ММФ сложио да Србија има фантастичне буџетске резултате.

Стаменковић је подсетио да је за седам месеци у овој години дефицит буџета износио 24 милијарде динара, док је прошле године у истом период износио 121 милијарду.

"То је фасцинантан резултат, али упркос томе, ММФ се није сложио да се сада разговара о релаксацији и повећању плата и пензија, него ће то бити тек приликом следеће ревизије, када буде пројектован буџет за 2016. годину", рекао је он.

ММФ је, како је казао, одложио разговоре о повећању плата и пензија за следећу ревизију, делимично и због ниске инфлације.

Стаменковић је подсетио да су и ММФ и НБС проценили да ће БДП у овој години бити у плусу за 0,5 одсто, а МАТ да ће бити 0,6 до један одсто.