БДП Србије порастао 1,0 одсто у другом кварталу

Како се наводи у саопштењу, посматрано по делатностима, од априла до јуна 2015. у поређењу са исти периодом лани значајан реални раст бруто додате вредности забележен је у сектору грађевинарства од 12,6 одсто, сектору индустрије и снабдевања водом и управљања отпадним водама 7,8 одсто и сектору трговине на велико и мало и поправке моторних возила, саобраћаја и складиштења и услуга смештаја и исхране 2,1 одсто.

Значајан пад бруто додате вредности забележен је у сектору државне управе и обавезног социјалног осигурања, образовања и здравствене и социјалне заштите 2,9 одсто, преноси Бета.

У другом кварталу 2015. године реални раст забележен је код бруто инвестиција у основне фондове 8,6 одсто, извоза робе и услуга 8,7 одсто и увоз робе и услуга три одсто.

Реални пад забележен је код издатака за финалну потрошњу домаћинстава од 1,4 одсто, издатака за финалну потрошњу непрофитних институција које пружају услуге домаћинствима 2,3 одсто и код издатака за финалну потрошњу државе 2,9 одсто.

Десезонирани подаци показује раст БДП Србије у другом кварталу 2015. године од 2,2 одсто у односу на претходни квартал, наводи се у саопштењу РЗС.

Индустријска производња у јулу већа за 13 одсто

Индустријска производња у Србији порасла је за 13 одсто у јулу 2015. године у односу на исти месец лани, а у односу на цео прошлогодишњи просек већа је за 9,6 одсто, саопштио је Републички завод за статистику, преноси Танјуг.

У периоду јануар-јул ове године, индустријска производња повећана је за 6,1 одсто у поређењу са одговарајућим раздобљем прошле године.

Посматрано по секторима, у јулу 2015. је раст забележен у секторима: Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација од 50,3 одсто, рударство за 39,6 одсто, а прерађивачка индустрија за 3,8 одсто у односу на јули прошле године.

По наменским групама индустријске производње у посматраном месецу је забележен раст код енергије 36,7 одсто, нетрајних производа за широку потрошњу 10,5 одсто, и интермедијарних производа, осим енергије, 3,9 одсто.

Пад је забележен у групама капиталних производа (6,1 одсто) и трајних производа за широку потрошњу (6,8 одсто).

Обим индустријске производње у јулу 2015, већи је код 17 области у односу на лани, које у структури укупне индустријске производње Србије учествују са 72 одсто, док је пад забележен код 12 области чије учешће у структури индустријске производње износи 28 одсто.

Шта је имало највећи утицај на раст производње

Највеће утицаје на раст производње у јулу имали су производња електричне енергије, експлоатација угља, производња дуванских производа, производња прехрамбених производа и производња основних метала.

Десезонирани индекс индустријске производње за јул у односу на јун ове године, показује да је у укупној индустрији остварен пад од 1,7 одсто, а да је прерађивачка индустрија остварила пад од 1,6 одсто, док у односу на прошлогодишњи просек за индустрију показује раст од 10,5 одсто, а за прерађивачку индустрију раст од 4,9 одсто.

Производња малих предузећа, у којима ради мање од 50 радника и која нису обухваћена редовним статистичким истраживањем, прати се на узорку изабраних јединица из сектора прерађивачке индустрије.

Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка, индустријска производња у јулу 2015. године, у односу на просек 2014. године, код укупне индустријске производње већа је за 10,2 одсто, а код прерађивачке индустрије већа је за 8,0 одсто, наведено је у саопштењу.

Стопа незапослености пала у другом кварталу на 17,9 одсто 

Стопа незапослености у Србији је у другом кварталу ове године износила 17,9 одсто и пала је за 1,3 процентна поена у односу на претходни квартал, саопштио је Републички завод за статистику, преноси Танјуг. 

Од укупног броја незапослених у другом кварталу, 16,6 одсто чинило је мушко а 19,4 одсто женско становништво.

Стопа незапослености у Београдском региону износила је у другом тромесечју 18,5 одсто, у Војводини 17,7, у Шумадији и Западној Србији 16,6 одсто, док је у региону Јужне и Источне Србије била 19,1 одсто.

Када је реч о стопи запослености, она је у посматраном периоду порасла за 1,3 процентна поена у односу на први квартал ове године.

Стопа запослености, која представља удео запослених у укупном становништву старом 15 и више година, износила је 42,3 одсто у другом тромесечју, при чему је стопа запослености за мушкарце 50, а за жене 35 одсто, наведено је у саопштењу.