Ко не плати у року, плаћа казну држави

Представници привреде подсећају да је Закон о роковима измирења обавеза у комерцијалним трансакцијама који је усвојен 2012. прописивао рокове плаћања за јавни сектор до 45 дана а за приватни до 60, али је важио само на папиру, док су рокови у пракси прелазили 120 дана.

Ланац неплаћања биће прекинут у овом покушају, тврде стручњаци, јер ће нове измене увести строже казне за непоштовање, али и зато што се Србија обавезала на финансијску дисциплину у договору са ММФ-ом, али и на свом европском путу.

"Овога пута закон ће бити успешан, између осталог, јер је дисциплина у плаћањима обавеза који је Србија преузела на европском путу, а то је у оквиру трогодишњег аранжмана договорено и са ММФ-ом", рекао је Танјугу ванредни професор Универзитета у Лувену Владимир Круљ.

Круљ подсећа да су новим законским одредбама предвиђене финансијске санкције за пробијање рокова, и то за привредног субјекта и директора као одговорно лице.

"Санкције су предвиђене и према привредним субјектима и према одговорнима, што ће их мотивисати да поштују рокове. То важи за приватан сектор, али и за локалне самоуправе које су се раније показале као проблематичне када је реч о плаћању у року", рекао је Круљ, који је и економски саветник у Влади Србије.

Према његовим речима, најбитнија промена је што ће се буџетска инспекција бавити надзором и писати прекршајне пријаве за непоштовање рокова, док је до сада уредност плаћања била евидентирана у Трезору, али он није имао даљу ингеренцију.

Један од битних елемената је, каже Круљ, и увођење рокова плаћањима локалних самоуправа према приватном сектору које је сада 60 дана.

Пут ка већој запослености 

Круљ истиче да је закон којим ће се увести финансијска дисциплина последица обавеза које су на себе преузели премијер Александар Вучић и Влада Србије, али не само због прилагођавања европским правилима, већ и зато што је то пут да се повећа запосленост у земљи и да се помогне малим и средњим предузећима.

"Мала и средња предузећа ће од ових мера имати огромну корист, а познато је колико је баш тај сектор трпео у кризи и колико запошљава. Корист ће, такође, имати и велики, јер ће моћи да планирају приходе", рекао је Круљ и додао да се на овај начин постиже дугорочнија мера која је окренута константном запошљавању и позитивним, одрживим ефектима.

"Овако ће бити избегнуто и остварење краткорочне ликвидности на којем су многи базирали пословне планове", наоводи Круљ.

У Мрежи за пословну подршку подсећају да се закон из 2012. није показао као успешан, јер је тада било потребно да се уведе ред, зато што је на првом месту требало увести ред у плаћања од стране локалних самоуправа.

"Кашњења локалних самоуправа према привреди су била велика. Било је и случајева да су говорили фирмама да заврше посао, а да ће новац добити кад њима стигне из Београда. Све иде по принципу 'дам ти кад имам и кад и ја наплатим'", рекао је Танјугу Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.

Рекао је да се недостатак оштре и озбиљне контроле осећао и по томе што се фирме нису јављале на тендере, како не би трошиле енергију и новац, а да то не могу касније да наплате.

Иначе, измене Закона ступају на снагу осмог дана, од дана објављивања у Службеном гласнику.

За субјекте јавног сектора, одредбе ће се објављивати на уговоре закључене од 1. јануара 2016.