Како повећати извоз у Русију

Од трговинског рата између Русије и Европске уније, Србија уместо очекиване користи има штету. Трговина са Русијом смањена је за петину. Као разлози наводе се пад рубље, скок долара, јефтинију нафту у свету, али и мања тражњу за увозним производима у Русији. Једино код пољопривредно-прехрамбених производа производа забележен је раст извоза од скоро шест одсто, али је и то мање него што се очекивало.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Миладина Шеварлић, саветник за агропривреду на Економском институту у Београду рекао је да проблем није у количини и стандарду када се извози у Русију него је проблем недостатак инвестиција, реалтивно мали аграрни буџет него што је законом предвиђено а то је пет одсто укупног буџета и неорганизованост породичних пољопривредних газдинстава, због урушавања задружног сектора привреде.

"Влада мора да испуни законске обавезе о минималном аграрном буџету од пет одсто, да се постара са банкарским сектором да обезбеди средства за извозне програме јер са овим каматним стопама не можемо бити конкурентни ни на домаћем ни на извозном тржишту", рекао је Шеварлић.

Према његовим речима, произвођачи изузев сектора производње великих компанија које су извозно оријентисане - за 630 газдинстава а највећи део њих има мале појединачне тржишне вишкове, неопходно је формирати логистичке центре 10, 15 или 20 центара преко задружног сектора и ту производњу усмерити на врло захтевно и велико руско тржиште.    

Говорећи о томе који произвођачи имају највеће шансе, Шеварлић каже да су то прпозвођачи воћа и поврћа, меса и млека уколико успемо да ревитализујемо наше сточарство али за то је потребно констанстно додатно улагање у сектор пољопривреде у наредних три до седам година.

Шеварлић каже да нас суша дугорочно није изненадила, јер је деценијама присутна тенденција пораста просечне годишње температуре.

"Краткорочно мислим да су прогнозно-извештајне службе подбациле, требале су да благовремено обавесте пољопривреднике али и друге да нас чека дугорочни и врели талас", сматра Шеварлић.

Инвестиције у систем за наводњавање је основни проблем јер примарну мрежу наводњавања никада не граде пољњопривредни произвођачи у једној држави него држава и она практично омогућава приступ изворима водоснабдевања и обезбеђење извора енергије, истакао је Шеварлић.

Велику сушу имали смо 2012. године и тада је речено да је штета била милијарду евра што је више него да смо уложили у системе за наводњавање, да би нас они мање коштали.

"Не бисмо могли системима за наводњавање обезбедити целокупну територију из више разлога јер немамо приступне изворе водоснабдевања. То су врло значајне инвестиције и грађевинска оператива и сви системи које треба оспособити", каже Шеварлић.

"Углавном имамо мало инвестиција везаних за државни сектор када се ради о Војводини, на приватном сектору углавном воћари који идеу на системе интензивног узгоја воћа и повртари јер без наводњавања нема производње", рекао је Шеварлић.  

Шеварлић каже да се процене овогодишње штете крећу двадесетак процената па до минимум 40 одсто када се ради о приносу кукуруза а код шећерне репе биће још већи подбачај као и код соје.

Говорећи о томе колико ће то утицати на цене по којима ћемо куповати месо, млеко на јесен, Шеварлић каже да цене неће само зависити од приноса, већ и од увоза и слободног протока робе из ЕУ и од трговинског рата са Русијом али и од куповне моћи наших потрошача, што је лимитирајући фактор.

Према томе, може бити робе, али ако нема купаца цене ће мирати да падају, истакао је Шеварлић. 

"Кукуруза ћемо увек имати довољно да задовољимо наше потребе. Уу сваком случају треба посветити већу пажњу развоју пољопривреде", закључио је Шевартлић.