Плате и пензије између Владе и ММФ-а

Пензије и плате у јавном сектору могле би да буду веће од новембра, а одлука о проценту повећања биће донета након друге контроле аранжмана који Србија има са ММФ-ом. Делегацију из Вашингтона, која у Београд стиже за две недеље, Влада дочекује са дефицитом у каси који је четири пута мањи од договореног са ММФ-ом, а који је три пута мањи од нивоа критеријума из Мастрихта. У јулу је забележен и вишак у каси од 2,2 милијарде динара.

Збраја се и одузима у Министарству финансија, а кажу да коначне рачунице о повећању плата и пензија неће бити док се не седне са делегацијом ММФ-а. Опције су бројне, незванично, од тога да би раст пензија био од два одсто, плата око пет одсто, при чему би просвета добила највеће повећање од шест одсто.

"Сама та најава да ће просвета бити негде на првом месту када држава разматра враћање новца, а не увек на првом месту када се разматра одузимање или смањивање, јесте за нас добар знак да смо неке ствари можда померили у добром смеру", каже председница Уније синдиката просвете Јасна Јанковић.

Економисти кажу да већи приходи и уштеде у каси могу да буду добар аргумент са којим ће Београд изаћи пред делегацију Фонда и затражити одмрзавање примања.

"То звучи сасвим реално, али мора се нагласити и да то повећање плата и пензија у овом тренутку јесте подршка том узлазном тренду раста економије односно подршка тражњи. Има више добрих аргумената, није то само питање врло снажне консолидације, далеко успешније него што се планирало", објашњава в. д. директора Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић.

Споразум у којем се наводи да раста плата и пензија нема, склопљен је на три године и познато је да ММФ веома тешко пристаје на измене потписаног.

"Морам да кажем да се то веома ретко дешавало, као и то да се параметри који су договорени промене набоље, поготову овде код нас. Не могу чак да се сетим ситуације када се то десило. Ако гледамо из те перспективе, могућности има, а колика је та могућност остаје да се види у договорима са ММФ-ом. Наравно да постоји отворена могућност са фискалне стране и сигурно је да простора за повећање има", сматра економски саветник у Влади Србије Владимир Круљ.

Један од аргумената биће и привредни раст већи од планираног. Србија практично излази из рецесије са растом од пола процента, што за бруто друштвени производ износи више од 150 милиона евра. Највише расте индустријска производња, а уколико суша не угрози пољопривреду, процена је да би раст до краја године могао да буде један одсто.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.