Фискални савет: Прерано за одустајање од мера штедње

Дефицит буџета Србије у првих шест месеци 2015. године износио је 35 милијарди динара, што је за преко 60 милијарди динара мање од горње границе укупног дефицита у прва два тромесечја која је утврђена споразумом са Међународним монетраним фондом, наводи се у извештају Фискалног савета о фискалним кретањима у јуну, преноси Бета.

Процена Савета је да ће овогодишњи дефицит извесно бити мањи од планиране 232 милијарде динара, што је 5,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), и по свој прилици износиће око 3,5 одсто БДП-а.

"Веома добар фискални резултат, међутим, само једним делом представља трајно побољшање у односу на план: боља наплата прихода услед сузбијања сиве економије и увођење акцизе на струју од августа омогућиће смањење дефицита за преко један процентни поен БДП-а", навео је Савет.

Додаје се да ће стварни буџетски дефицит ове године бити око 4,5 одсто БДП-а, а што је и даље велико смањење у односу на прошлу годину, за преко два процентна поена БДП-а.

"Додатне уштеде од око један одсто БДП-а, које ће формално оборити дефицит на око 3,5 одсто БДП-а, оцењујемо као лоше и привремене јер потичу од евидентног кашњења у извршењу расхода за јавне инвестиције и отпремнине", указао је Фискални савет.
У извештају тог независног тела је наведено да се, и поред знатног умањења дефицита у 2015. години, Србија и даље не налази у групи европских земаља са ниским дефицитом.

"Према последњим прогнозама, просечан фискални дефицит земаља Централне и Источне Европе износиће у овој години 2,9 одсто БДП-а, при чему је две трећине земаља већ свело свој дефицит испод границе од три одсто БДП-а", истакао је Фискални савет и додао да у региону само Црна Гора, Хрватска, Албанија, Словенија и Македонија имају буџетски дефицит већи од четири одсто.

Повољнији резултати у 2015. години наговештавају да би Србија могла да ухвати корак са успешнијим упоредивим земљама, али за то је неопходно наставити започети процес фискалне консолидације и у наредним годинама, односно да почетни успех не буде повод за прерано одустајање од најважнијих мера за смањење дефицита, проценио је Савет.

То је, како је истакнуто, неопходно и за остварење основног циља фискалне консолидације, односно за заустављање растуће путање јавног дуга (предуслов за то је дефицит испод три одсто БДП-а).

"За осетно смањење јавног дуга, а тако и тренутно огромних буџетских расхода за камате, биће неопходно даље смањење дефицита, и после 2017. године, на дугорочно одржив ниво од један одсто БДП", упозорио је Фискални савет.

На крају јуна јавни дуг Србије износио је 24,2 милијарде евра или 73,5 одсто БДП.

Процене Фискалног савета су да ће у јулу јавни дуг бити увећан до 100 милиона евра услед задуживања државе на домаћем финансијском тржишту и јачања америчког долара, тако да ће износити 73,7 одсто БДП-а.