Профит с мирисом руже

Власница једне цвећаре Јерна Балог каже да цвеће набавља из Аранђеловца, Београда и Зрењанина, зависи шта се тражи, а то цвеће се увози из Холандије и Италије.

Холандске руже су двоструко скупље од домаћих, а само неколико стотина метара даље, у сенћанском атару, на имању Иштвана Вашаша, ружа има напретек.

На три хектара, годишње се произведе скоро 200.000 ружиних садница. Највећи део њих, чак 80 одсто, извезе се у Русију. "Дон жуан", "том-том" и "декор руже" само су неке од њих.

Ове руже миришу у Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, али и Холандији. Најмање у Србији.

Иштван Вашаш, произвођач садница ружа и резаног цвета, истиче да се то дешавало пре као и сад. Извозиле су се саднице, а затим су људи куповали саднице ружа из Холандије у продавницама.

"У ствари то је све произведено код нас, јер ми имамо радну снагу, знање и све, али, на пример, Холанђани имају трговину", додаје Иштван Вашаш.

За гајење ружа неопходно је знање, али и пракса. У овом ружичњаку у протеклих тридесетак година било је много радника.

"Копамо овде руже, калемимо, онда отварамо руже, а ради се и ноћу. Тада се руже отварају, зато што је веома топло", рекла је Марија Ковач, која већ 25 година ради тај посао.

"Мени као везивачу битно је да сам брза и вешта, честе су ситне повреде од трња, али навикли смо на то", рекла је Тамара Хорват.

Руже које се производе у природним условима теже је одгајити, кажу радници. Теже их је и продати, јер изгледају лошије, нису тако велики пупољци. Оно што се производи под стаклеником и пластеником много је квалитетније и лепше, додају радници.

Само у Сенти петнаест узгајивача годишње произведе милион садница ружа, које углавном извезу. Како би јединствено наступили на тржишту и повећали шансу за зараду, произвођачи планирају да се удруже. Сматрају да би удружени лакше могли да убеде продавце у Србији да сенћанске руже миришу лепше него холандске. За почетак, кажу, биће задовољни ако руже замиришу њиховим градом.