Задуживање мање од планираног за 700 милиона евра

Мање задуживање у том износу је већ извесно, а мање потребе за финансирањем у овој години су уједно и основни разлог зашто Србија не излази на инострано финансијско тржиште, напомињу у Министарству.

С друге стране, како наводе, трошкови задуживања на домаћем финансијском тржишту су ове године значајно смањени, како за динарске, тако и за евро хартије од вредности.

У Министарству истичу да је у последња три месеца дошло до значајног пада трошкова задуживања у динарима - у просеку више од 1,5 одсто.

У последње три године трошкови задуживања у динарима су смањени за више од седам одсто, прецизирају у Министарству и додају да је основни разлог за такав тренд значајан пад инфлације у Србији и стабилност динара у односу на евро у последње три године. 

Од средине 2014. године, томе доприноси и смањивање буџетског дефицита, кажу у Министарству.

За камате на постојеће дугове ове године ће, према Закону о буџету, бити потребна 131 милијарда динара, односно 1,1 милијарду евра.

Од тога, за еврообвезнице које су издате у периоду 2011-2013. година потребно је издвојити 285 милиона евра, а за хартије од вредности издате на домаћем финансијском тржишту 520 милиона евра.

Динарски дуг је био најскупљи, наводе у Министарству, ако се гледа по висини номиналне камате. 

"Основни разлог који је утицао на висину динарске каматне стопе је инфлација која је до 2012. била релативно висока", закључују у Министарству.

Управа активно ради на замени скупљих обвезница јефтинијим

Управа за јавни дуг ће у наредном периоду активно радити, посебно на операцијама с динарским хартијама од вредности, како би се додатно смањили издаци за отплату јавног дуга.

"Управа ће у наредном периоду припремити систем за "buy-back" операције чиме ће се активно радити на секундарном тржишту државних хартија од вредности, поготову за динарске хартије. Тиме ће се додатно смањити терет камата", речено је у Министарству финансија.  

Србија, како истичу, у последње три године константно доспеле обавезе мења јефтинијим изворима финансирања.

"Уколико се у обзир узме анализа динарских доспећа у последње три године основни је тренд да се трошак динарског дуга стално смањује, односно да се динарски дуг мења јефтинијим", кажу у ресорном министарству.

С друге стране, додају, највећи део јавног дуга у страној валути, а који је на крају маја износио 19 милијарди евра, у старту је узет по повољним условима. Више од трећине дуга у страној валути има камату испод два одсто, а половина испод три одсто.
 
"Најскупљи јавни дуг у ино-валути односи се на еврообвезнице Србије, које доспевају на наплату 2021. године, а емитоване су 2011. и 2012. Такође, у најскупљи део дуга спадају и гаранције за кредите појединим јавним предузећима", кажу у Mинистарству. 

Учешће таквих обавеза је, према подацима министарства, 9,7 одсто у јавном дугу деноминованом у страној валути, односно најскупљи дуг је на крају маја износио 1,9 милијарди евра.

Иначе, према Фискалној стратегији за ову годину и пројекцијама за наредне две, ниво расхода за камате који је предвиђен за 2016. износио је више од 150 милијарди динара, а извесно је, тврде у министарству, да ће следеће године расходи по том основу бити нижи за више од 10 милијарди динара у односу на план, и то због добрих кретања у текућој години.