Спајање грчких банака у Бугарској, шта чека Србију?

Пре петнаест година у Србији је пословало тачно 100 банака, и све су биле наше. Тренутно их је тридесетак, углавном страних, колико и у Бугарској. Спајање ЕФГ и Алфа банке у Бугарској неки називају капитулацијом, а неки шансом за нови почетак једне јаке банке.

Новинар медијске куће "Капитал Бугарска" Николај Стојанов рекао је да је Алфа банка још почетком године била погођена кризом и да су штедише 90 одсто улога повукле, а ЕФГ банка је имала проблеме са кредитима фирми.

"Ово је добар потез јер улози нису пропали, али је тржишни удео тих банака са око 18 одсто сада око девет и та нова банка је на шестом месту по величини у Бугарској", навео је Стојанов.

Народна банка Србије саопштава да је криза у Грчкој имала одређени утицај код нас, али да су банке биле спремне за овакав сценарио и да су успеле да одговоре на захтеве клијената и одрже ликвидност на задовољавајућем нивоу.

"Могућност спајања матичне банке са неком од банака у Грчкој не означава истовремену импликацију на банке које припадају истој банкарској групи, већ би оне, као засебна правна лица, наставиле да послују", кажу у Народној банци Србије.

У банкама са грчким капиталом кажу да немају никаве сигнале или назнаке да ће доћи до прекомпоновања власништва. Али због гласина клијенти су подизали улоге, а поједине банке морале да подижу камате на штедњу како би спречиле одлив депозита.

Економисти сматрају да ће се спајање грчких банака у окружењу или матици неминовно одразити и у Србији, али да ту не виде ништа лоше јер ће банке тако увећати капитал.

Декан Београдске банкарске академије Хасан Ханић рекао је да је приликом спајања увек присутна рационализација.

"Ту би требало очекивати да на кратак рок дође до отпуштања јер је више филијала исте банке у градовима, при чему би се задржали бољи радници чиме би се обезбедило боље пословање, а што се тиче ризика, они који имају средства депонована код банака ту се не би ништа променило", каже Ханић.

Грчке банке које раде код нас имају 16 одсто тржишног удела у пласманима, а 18 одсто у прикупљеној штедњи. Када је реч о смањењу броја банака, оно је такође природно, јер је тренутно већа понуда новца и кредита од тражње, што се неће променити још неко време.