Како покренути тешку индустрију у Србији

Свака влада у Србији се у последњих 25 година бори са чињеницом да Србија нема тешку индустрију, а да је Србији индустрија тешка. Рецепт да привреда бар делимично оздрави тражи Привредна комора Београда уз помоћ академске и стручне јавности – најпре за главни град, а онда и за целу земљу.

Покретање са нулте тачке – први корак мапирање која предузећа и како раде. То је идеја Привредне коморе Београда – да оживи индустрију главног града, а онда да се исто уради и у Србији.

"И сада се види колико фирми имамо у ком сектору, колико њих ради у електромашинском сектору", каже декан Електротехничког факултета у Београду Бранко Ковачевић.

Миливоје Милетић из Привредне коморе Београда каже да људи питају да ли то значи да ће се вратити нека "Раковица", нека предузећа. Уопште, каже, о томе није реч. "То су технологије које су у доброј мери прошлост... Има ту, наравно, неколико предузећа и неколико технологија које завређују пажњу, и које бисмо модернизацијом и стратешким партнерством могли да подигнемо на ниво да буду довољно конкурентни за светско тржиште", каже Милетић.

Да би индустријски производи из Београда кренули на пут у свет, морамо да знамо прво шта се тражи, а шта ми можемо да понудимо.

"Има малих предузећа која имају добру опрему, имају десетак запослених, и све живо извозе и зараде десетине милиона евра... Софтверска индустрија, кад је сакупите, има профита преко 200 милиона, а може да буде две милијарде евра", истиче Ковачевић.

Наспрам могућих милијарди стоје реални подаци – индустрија је некада учествовала са 40 одсто у друштвеном производу. Данас – упола мање. На папиру стратегија о индустријализацији важи већ четири године, а трајаће још пет.

За економисте је свака иницијатива добра. "Индустрија Србије је у тако тешкој позицији да она подразумева много озбиљнију акцију него што је ниво једне привредне коморе или неке општине", истиче Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду.

Али проблем мора да реши држава. Пре свега субвенцијама – за производ, а не предузеће.

"Ако се сложимо да је извозни бренд сок од малина, држава читав низ активности може да помаже – од заштите географског порекла, помоћи приликом набавке нове технологије... при добијању кредита", каже Савић.

Србија перспективу неретко тражи у прехрамбеној индустрији. Али од пројекта до подизања само једне индустријске гране пут је дуг. За Београд пројекат, најављују, почиње у септембру.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.